Старовић: Италија није уврстила захтев Приштине у дневни ред, расправа је могућа

Старовић: Италија није уврстила захтев Приштине у дневни ред, расправа је могућа

У Торину заседа Комитет министара Савета Европе. Државни секретар у Министарству спољних послова Немања Старовић каже да Италија која тренутно председава тим Комитетом није уврстила захтев Приштине за чланство у нацрт данашње седнице. То нажалост, наводи, не значи да се не може десити да на самом почетку саме седнице приликом утврђивања дневног реда, нека од држава чланица предложи да се та тема ипак уврсти.

Немања Старовић наводи за РТС да седници Комитета министара Савета Европе у Торину присуствује и министар спољних послова Србије Никола Селаковић.

Истиче да Италија која тренутно председава тим Комитетом није уврстила апликацију Приштине у нацрт данашње седнице, али да то нажалост, не значи да се не може десити да на самом почетку саме седнице, нека од држава чланица предложи да се та тема ипак уврсти.

“Ми ћемо учинити све што је у нашој моћи да заштитимо виталне националне интересе Србије”, нагласио је Старовић.

Додаје да, уколико би се и десило да у неком моменту, па и данас да Комитет СЕ двотрећинском већином покрене ту приступну процедуру за привремене институције из Приштине, тај процес је изузетно захтеван, компликован и да изузетно дуго траје.

“Дакле Комитет министара то пребацује даље у надлежност Парламентарне скупштине СЕ, тамо је такође, потребна двотрећинска већина. Парламентарна скупштина пребацује трима надлежним комитетима, који потом расправљају, па се све се опет враћа на Парламентарну скупштину, захтева се двотрећинска већина и у коначном кораку опет на Комитет министара СЕ”, објаснио је Старовић.

Све то скупа имајући досадашњу праксу, како је оценио, не може да траје технички мање од годину дана, врло је вероватно да може трајати и много дуже.

Старовић је истакао изузетну важност јучерашње посете председника Европског Савета Шарла Мишела Београду и разговора с председником Александром Вучићем о идеји формирања Европске геоплотичке заједнице.

Указује да та идеја већ неко време циркулише како у Бриселу тако и у престоницама чланица ЕУ о формирању, како је објаснио, некаквог додатног кровног институционалног механизма који би објединио додатно не само пуноправне државе чланице већ и државе с којима ЕУ остварује пуноправну сарадњу.

Остаје, каже, да се види у наредним месецима шта ће бити стварна и конкретна садржина тих предлога, али мисли да сасвим оправдано постоји једна доза оптимизма и да би то могло бити корисно за Србију.

Мишел је истакао да то није замена за приступање Европској унији и Старовић истиче да је битно да се разбију ти наративи, јер многи критикују да се ради о некој чекаоници за пријем у ЕУ

Додаје да је, уколико се говори о економској конвергенцији, то нешто што би се позитивно одразило на приступ Србије ЕУ.

Србија се, оцењује, налази у једној веома напредној фази 22 отворена поглавља од укупно 35. И све државе које су у тим претходним круговима постајале чланице у овој фази су имале пуну извесност у виду неког одређеног датума када би и постале пуноправне чланице.

“Ја заиста верујем да ћемо имати прилику да и о томе разговарамо у наредним месецима. Јако је важан самит лидера држава чланица ЕУ и држава Западног Балкана које француско председавање огранизује 23. јуна”, истиче Старовић.

Очекује да ће се доста после тог самита знати и подсетио је и да немачки канцелар Олаф Шолц долази управо половином јуна у Београд.

Верује да ће се на столу наћи пуно ствари које су за нас важне али и укључујући и захтеве суседе Балкана и да ћемо знати с већим степеном извесности, као је нагласио, “можемо ли постати пуноправне чланице ЕУ”.

 

Извор: РТС

You may also like...