Кивот Стефана Дечанског у Историјском музеју
Кивот Стефана Дечанског у Историјском музеју
Средњовековни манастир Високи Дечани први је споменик на Косову и Метохији који је од 2004. године део историје и културе света. Задужбина је краља Стефана Уроша Трећег, коме на поклоњење сваког четвртка долазе не само верујући. Мошти светитеља првобитно су биле у кивоту који је експонат на изложби “Краљеви и светитељи српски” у Историјском музеју Србије.
Поставка је несвакидашња прилика да се види не само накит, владарски новац и оружје већ и рукописне књиге. То је припадало владарима из династије Немањића која је Србијом столовала више од 200 лета.
Припремила Биљана Савић
Изложба је подељена у дванаест целина, у којима су приказани српски владари, неке заједничке одлике и особине попут имена Стефан и Урош.
Вања Вуксан, аутор изложбе “Краљеви и светитељи српски” каже да је приказан изглед дворова, владара као ратника њихове лозе и Српску православну цркву и везе Немањића са црквом.
“На крају смо се дотакли и њихове светости”, каже ауторка изложбе.
Прича почиње од Стефана Немање, а завршава се са царем Урошем.
Изложена је и Дечанска хрисовуља, а до краја августа може се видети кивот Стефана Дечанског и староставне књиге из 15. и 16. века, објашњава Душица Бојић, директорка Историјског музеја Србије.
Кивот краља Стефана Дечанског који се износи само у посебним приликама, биће враћен са рукописним књигама међу којима је и Житије Стефана Дечанског, матичној институцији – Музеју Српске православне цркве.
Поставку у престоници у Историјском музеју Србије можете разгледати до краја новембра.
Средњовековни манастир Високи Дечани први је споменик на Косову и Метохији који је од 2004. године део историје и културе света. Задужбина је краља Стефана Уроша Трећег, коме на поклоњење сваког четвртка долазе не само верујући. Мошти светитеља првобитно су биле у кивоту који је експонат на изложби “Краљеви и светитељи српски” у Историјском музеју Србије.
Поставка је несвакидашња прилика да се види не само накит, владарски новац и оружје већ и рукописне књиге. То је припадало владарима из династије Немањића која је Србијом столовала више од 200 лета.
Припремила Биљана Савић
Изложба је подељена у дванаест целина, у којима су приказани српски владари, неке заједничке одлике и особине попут имена Стефан и Урош.
Вања Вуксан, аутор изложбе “Краљеви и светитељи српски” каже да је приказан изглед дворова, владара као ратника њихове лозе и Српску православну цркву и везе Немањића са црквом.
“На крају смо се дотакли и њихове светости”, каже ауторка изложбе.
Прича почиње од Стефана Немање, а завршава се са царем Урошем.
Изложена је и Дечанска хрисовуља, а до краја августа може се видети кивот Стефана Дечанског и староставне књиге из 15. и 16. века, објашњава Душица Бојић, директорка Историјског музеја Србије.
Кивот краља Стефана Дечанског који се износи само у посебним приликама, биће враћен са рукописним књигама међу којима је и Житије Стефана Дечанског, матичној институцији – Музеју Српске православне цркве.
Поставку у престоници у Историјском музеју Србије можете разгледати до краја новембра.
ИЗВОР РТС
