Брнабић: Лопта у дворишту Приштине за повратак дијалогу; Са европским партнерима о шест кључних тема

Премијерка Ана Брнабић изјавила је данас у Бриселу да је „лопта у дворишту“ Приштине када је реч о повратку дијалогу о КиМ, као и да је неопходно да се, пре свега, престане са малтретирањем и хапшењем Срба на КиМ без икакавих доказа.

Брнабић је истакла и да је потребно спровести повлачење специјалних јединица тзв. косовске полиције са севера КиМ.

На питање новинара да ли је било захтева од европских званичника данас у Бриселу за хитну деескалацију и повратак дијалогу и да ли су помињани рокови за нове изборе на северу КиМ, премијерка је, након учешћа на панел  дискусији у организацији медијске платформе „Еурацтив Србија“, на тему „ДА, АЛИ…: Визија будућности Србије у Европској унији“, рекла да су се чули ти захтеви, али да је то нешто о чему се још прича.

„Зато и долази Лајчак у Београду и о томе је и председник Вучић  разговарао са премијерима Рутеом и Бетелом. Разговарали смо о томе и још немамо ништа финално, нити неке временске одреднице или тачно шта је све потребно да се уради, али свакако је лопта у дворишту Приштине“, истакла је Брнабићева.

Истакла је да је пре свега, неопходно да престане малтретирање и прогон Срба на КиМ и арбитрарна хапшња и привођења без икаквих доказа, као и малтетирања и тортуре над људима који су потпуно невини.

Премијерка је нагласила да сви имају доказе да су Срби који се приводе и хапсе потпуно невини, па чак и Еулекс и Приштина.

Брнабићева је рекла да је потребно на северу КиМ довести ситуацију у нормалу и цивилизацијске оквире.

18:19 – Са европским партнерима о шест кључних тема

Премијерка Ана Брнабић изјавила је данас да је у Бриселу имала напоран, али добар дан, да је са два председника – Европског савета и Европске комисије и са три комесара разговарала о шест тема, од којих је једна била ситуација на КиМ.

Брнабић је новинарима, након панела „ДА, АЛИ: Визија будућности Србије у Европској унији“, рекла да су сви у Унији забринути због ситуације на КиМ, као и да разумеју напоре Србије да, упркос сталним провокацијама, сачува мир и стабилност.

„Стабилност нам је у животном интересу, надам се сарадњи са партнерима. Хвала председнику Вучићу што је преузео одговорност и то бреме на себе и дао влади простор да се бави неким другим стварима које су од економски животног значаја, од евроинтеграција до свега осталог“, рекла је премијерка.

Према њеним речима, осим о КиМ и регионалној стабилности, са представницима ЕУ је разговарала о евроинтеграцијама, за које је рекла да ће Србија дати све од себе да отвори кластер до краја године о економском расту и развоју, владавини права и енергетици, енергетској транзицији и зеленој транзицији.

„Договорили смо да имамо додатне састанке и да ћемо у октобру или новембру имати нови извештај о напретку. Разговарали смо и о усклађивању са заједничком спољном безбедносном политиком и питању када ћемо увести санкције. Објаснила сам нашу позицију и да смо се ускладили са вредностима, јер смо осудили агресију, али да постоје разлози зашто не желимо да уведемо санкције. То поглавље у нашим преговорима није ни отворено, нити се то од нас захтева у преговорима“, рекла је Бранабић.

Према њеним речима, у преговорима се постепено усклађује политика Србије са политиком ЕУ.

„Надам се да ћемо отворити бар кластер број три. Са Вархељијем сам разговарала да даље имплементирамо реформе где каснимо у области права и медијске стратегије. Морамо да завршимо и посао у смислу анбандлинга, ту смо усвојили нови предлог закона како то раздвајање да функционише. Биће велика ствар ако то пре октобра урадимо“, навела је Брнабић.

На питање новинара да ли постоји озбиљан застој у отварању нових кластера и ко је за то одговоран, премијерка је рекла да не види ту одговорност Србије када је реч о кластеру број три.

„Апсолутно не. ЕК већ у два последња извештаја о напретку позива чланице ЕУ да отворе кластер број три. Дакле,  Србија је испунила све што се тражило од ње. То је било на дневном реду и на оном састанку када смо отворили на међувладиној конференцији кластер четири, који се односи на зелену  енергију и енергетику, тада је већ требало да се отвори кластер три“, навела је Брнабић.

Тада су, каже, државе чланице ЕУ рекле да неће баш да отворе два кластера истовремено, него да оставе кластер три за следећу међувладину конференцију.

У међувремену је почео рат у Украјини и ођедном се отворила тема да ми треба да се потпуно ускладимо са спољном и безбедносном политиком ЕУ да бисмо отворили кластер три, који је већ требало да отворимо, рекла је премијерка Брнабић.

Захвалила је ЕК на коректности, јер је и у последњем извештају о напретку позвала чланице да отворе кластер три и напоменула да једноставно није постојала жеља одређених држава чланица да се отвори кластер три.

Председница Владе каже да чланице ЕУ, када је почео рат у Украјини, нису хтеле да отворе кластер три како не би на било који начин дале ветар у леђа и награде неког ко није увео санкције Русији.

„На нама је да се даље боримо и објаснимо да кластер три нема никакве везе са тим и да је треблао да буде већ отворен. Даћемо све од себе да одређене државе чланице имају некакву задршку“, поручила је Брнабић.

На питање новинара да ли је Србија могла интензивније да крене у реформе, Брнабић каже да је Србија урадила велики посао у претходном времену – последњу велику реформу у области правосуђа и измене Устава у кратком времену и за само годину дана изменила сет правосудних закона и спровела реформе у области енергетике и да не види како је то могло да буде још интензивније.

Казала је да је хтела и раније да посети Брисел, али да је било померања због неких других партнера са Западног Балкана, да су биле сталне кризе на КиМ, као и да су се у Србији догодиле две велике трагедије.

Хтела сам да пружим као председница Владе подршку председнику и Србима са КиМ, да сачувамо мир и стабилност и да покажемо да нису они ти који праве проблеме и да су у нашем интересу мир и стабилност и дијалог, рекла је Брнабић.

„Ово је била прва прилика да сам могла да посетим Брисел и по нивоу састанака се показало да је посета била потребна и ЕУ јесте ту заиста отворена и жели да види како додатно да, можда и због рата у Украјини, убрзамо европске интеграције“, закључила је премијерка Брнабић.

18:59 – Направили смо значајне и огромне кораке на путу ка ЕУ

Србија је направила огоромне и значајне кораке од када је постала земља кандидат за чланство у ЕУ, изјавила је данас премијерка Ана Брнабић у Бриселу на панел дискусији под називом „ДА, АЛИ… : Визија будућности Србије у ЕУ“, истичући да “желимо промене због наших грађана, наше земље и друшва“.

У разговору с новинаром Еурактива Брајаном Мегвајером премијерка Србије је нагласила и да ће ЕУ бити комплетна тек када западни Балкан постане њен део.

„Србија се веома много и значајно променила захваљујући процесу приступања Европској унији“, рекла је Брнабић на питање колико се Србија променила од када је постала земља кандидат и нагласила да због значаја европских интеграција говори да је тај пут једнако важан као и дестинација.

Председница Владе навела је да реформе могу да се спроводе на два начина.

„Можеш да их радиш само да би их урадио и да би представио као да си нешто урадио, штиклирао и прешао на други ниво или тако да разумеш да су промене важне, да администрација мора бити ефикаснија, траспарентнија, окренута грађанима, као и област владавине права…“, рекла је она.

Брнабић је нагласила да се Србија променила много и на пољу економије, инфрастуруктуре, да је привукла велики број инвестиција и из ЕУ, у области енергије, зелене агенде,

„Процес интеграција је одличан алат који нам помаже да знамо шта приоритети морају да буду и шта треба да се уради и у ком правцу треба земља да се мења“, рекла је она.

На питање да ли сматра да ће Србија успети за 10 година да затврори сва поглавља и кластере на путу ка ЕУ, каже да се нада да нећемо толико чекати, али и наглашава да то не зависи само од нас и да је то одлука сваке чланице.

Председница владе је рекла да се нада да ћемо на том путу бити успешни и да ће се појавити нова енергија за проширење, што није само у интересу Србије већ и ЕУ.

На констатацију да би многе земље ЕУ желеле да имају БДП као Србија, ниво незапослености, Брнабић каже да можете да имплементирате све што треба, да примените највише стандарде, у сваком поглављу, кластеру, да урадите све што се очекује од вас, достигнете највише стандарде, али ако клуб мисли да проширење није у њиховом интересу, нећете постати чланица.

На питање да ли види кораке напед, изразила је наду да ће бити нове енергије и расположења према проширењу.

„Мислим да то није само у нашем интересу, у интересу ЗБ, већ геостратешки то би био важан потез“, рекла је она.

На питање да ли је конфликт у Уркајини променио динамику приступног процеса, премијерка каже да није у великој мери.

Додала је да је у Бриселу имала данас много конструктивних састанака,

Ако гледамо ЕУ, и постојеће чланице, ако би се ти стандарди односили и на њих, многе никада не би постале чланице, када говорим о владавини права,  избору судија, навела је Брнабић и подсетила да је Србија спровела значајне реформе, међу којима је она која се тиче утицаја државе на правосуђе.

„Али то су чињенице на које можемо да се жалимо, али то су и правила игре ако желите да постане члан клуба, морате их прихватити“, казала је она.

Брнабић наглашава да ће ЕУ бити комплетна тек када ЗБ постане њен део.

„Верујем да ће ЕУ бити комплетна само када у њу уђе Западни Балкан, јер је он у самом средишту ЕУ. Ми смо окружени чланицама, то није као Украјина или Молдавија, где се ЕУ заиста проширује, нас само треба да обухвате. У смислу геополитике то има итекако смисла“, рекла је председница Владе и нагласила да је уз све, ЕУ историјски посматрано најуспешнији мировни пројекат у људској историји.

Нагласила је да је и нама исто потребан тај пројекат, јер не желимо нове изворе нестабилности.

На питање како види улогу САД, у процесу придруживања ЕУ, као позитивну или негативну – председица Владе каже да је то више питање за ЕУ.

„Имамо оно што се назива европским интеграцијама и евроатланским интеграцијама. Сви остали су за евроатлантске, а ми се у Србији држимо евроинтеграција, не желимо да будемо део НАТО, већ ЕУ“, каже Брнабић.

Додала је да је врло прагматична и да заиста сматра да кад људи имају посао, просперитет и када могу да виде да ће њихова деца имати посао, да плате расту, да тада више неће размишљати о прошлости.

„Видим то у Србији, Србија се у великој мери променила. Од 2015. када је председник Вучић, тада премијер, спровео непопуларне мере фискалне консолидације…Тада смо кренули да се ширимо и развијамо, градимо…и никога не занимају ратови и прошлост“, рекла је.

Зато је нагласила да је потребно да се говори о томе каква је наша заједничка будућност, просперитет и како да постанемо конкурентнији за ЕУ.

“Успели смо то да урадимо у Србији за само седам година, ми то можемо на Западном Балкану“, казала је Брнабић и изразила жаљење што је сувише приче о политици.

Каже да је исто питање постављено раније и Герхарду Шредеру, бившем немачком канцелару, одличном познаваоцу Балкана, који је тада, како је подсетила, рекао да би примио све у ЕУ и тог истог дана проблеми који данас постоје би били мањи и све би било опуштеније и лакше решиво.

Извор: Т а н ј у г; Фото: Т а н ј у г