Човић: Ни Кфор ни Унмик нас нису обавестили шта се спрема 17. марта, а знали су

Некадашњи председник Координационог тела за КиМ и потпредседник Владе СР Југославије Небојша Човић каже да наше службе нису имале никакву најаву да се спрема погром српског народа 17. марта 2004. године, али да то нису најавили ни Кфор ни Унмик иако су знали, јер је „све то кренуло из њихове кухиње“.

„Заиста не мислим да је то сценарио који су осмислили сами Албанци већ је то дело њихових ментора са Запада“, каже за Косово онлајн Човић.

Он подсећа да је Влада Војислава Коштунице преузела мандат 15. марта, а да је само два дана касније дошло до погрома. Човић је остао на месту председника Координационог тела за КиМ и наводи да је било јако тешко функционисати не због Коштунице, како каже, већ због  коалиције са Мирољубом Лабусом, Млађаном Динкићем и Вуком Драшковићем.

„Њих тројицу Косово и Метохија нису интересовали ни тада, као што их не интересују ни сада“, каже Ћовић.

Он наводи да Кфор и Унмик нису упозорили на напад који се спрема на Србе иако су, како наглашава, веома добро знали шта ће се одиграти будући да је то „скувано у њиховој кухињи“.

„Запаљена су сва насеља у којима је дошло до, веома малог, повратка припадника српске заједнице, нападнуте су наше институције као и објекти Српске православне цркве. Све што смо обновили је запаљено и добили смо нови талас расељених људи“, подсећа Човић.

Он се осврнуо на изјаву амбасадора Косова у Немачкој Фарука Ајетија који је рекао да су „бивши борци ОВК штитили манастир Дечани од гневне гомиле“ наводећи да су у питању лажи и да ОВК покренуо напад хулигана на српске цркве и имовину који се одвијао, како каже, уз благонаклоност припадника Кфора и Унмика.

„То је једина истина. Манастир Дечани је сачувао италијански контигнет Кфора. Да њих није било запалили би га. Ти војници су се понели краљне професионално за разлику од немачког Кфора чији су припадници гледали како се пале српске цркве и насеља и то су сликали. Ништа боље се нису понашали ни Британци, а Французи су били осредње ангажовани“, сећа се Човић.

Он наводи да је у ноћи између 17. и 18. марта са својим обезбеђењем, међу којима су били и припадници 63. падобранске бригаде, илегално ушао на Косово и дошли су у манастир Грачаница. Тада је позвао команданта Кфора јер је било јасно да шведски војници не могу да одбране манастир.

„Те војнике су Албанци буквално вукли по улици и шутирали их. Командат Кфора је дошао брзо и истрошио много времена испитујући нас о начину нашег уласка на КиМ, па сам га опоменуо да мора да спроводи Резолуцију 1244. Тек након тога је позвао Американце у помоћ што је спречило наш окршај са Албацима јер сигурно моји људи не би гледали све то скрштених руку“, сећа се Човић и додаје да је тако спасена Грачаница.

Заједно са пратњом, како наводи, из Грачанице је кренуо у Липљан, да обиђе народ, а успут су се нашли лицем у лице са припадницима тадашњих специјалних снага. Он наглашава да су припадници Кфора били „превише нервозни“, али су се албански специјалци ипак повукли.

„Јасно је било и тада да Кфор не може да гарантује сигурност нашем народу, као што то не може ни сада. То се види према броју људи који су се од 1999. године вратили својим кућама, а њих је мање од један одсто“, подсећа Човић.

Када је у питању реакција наше државе наш саговорник наводи да су 17. марта биле спремне две војне формације у централној Србији, једна на простору Прешева, Бујановца и Медвеђе и друга у Рашкој.

Наводи да је његов предлог био да Војска реагује и да заштити српски народ, али да тадашњи врх Србије није донео такву одлуку. „Покушавали смо да не будемо емотивни и сигурно би такав потез довео до већег сукоба али бисмо заштитили народ. Ипак и да се данас, не дај Боже, тако нешто деси не знам ко би донео одлуку да се наша Војска умеша. То је врло тешка одлука“, сећа се Човић.

Албанци, како каже, уз подршку међународне заједнице, не поштују ни један споразум који су потписали, а ни једни ни други се апсолутно се не обазиру на Резолуцију 1244 која прописује потпуну демилитаризацију Косова.

„Наше безбедносне снаге су се повукле са простора КиМ, а Кфор и Унмик су имали задатак потпуног разоружања терористичке УЏК. Они их нису разоружали, већ су направили оружане снаге од њих“, напомиње Човић.

Међународна заједница и Кфор су, наглашава, годинама окретали главу од отмица Срба, трговине органима и свих осталих злочина.

„Код њих је све засновано на лажи које протурају уз помоћ међународне заједнице. Данас Ајети каже да су српске цркве некада биле албанске, тако су манипулисали и дешавањима у Рачку, а и даље говоре да је 20.000 Албански силовано, а заједно смо радили истрагу. Јавило нам се 200 жена, а доказали смо да је 80 њих силовано“, додаје Човић.

Наглашава да је у току етничко чишћење простора Косова, а коначни циљ је присаједињење Албанији која, како каже, није неми посматрач овог процеса већ има претензију на простор Косова.

Они који сада кажу да ништа није урађено 17. марта, додаје, требало би да се запитају шта би они урадили у тој ситуацији.

„Ја нисам имао ни тада дилему да ли треба да употребнимо нашу оружану силу, уз све ризике које би то носило. Једноставно, јер они који су морали да обезбеде сигурност српском народу то нису чинили“, наводи Човић.

Извор: Косово онлајн