Дејтон, три деценије касније – гарант мира којем је потребнa реформа
Три деценије после потписивања Дејтонског мировног споразума, не само да се познаваоци сећају историјског момента који је окончао рат у Босни и Херцеговини, већ и критички преиспитују његово наслеђе. Виђен је као прекретница која је уредила комплексне структуре и политички систем. У региону Западног Балкана, када се проблеми јављају свакодневно, питање је колико такви договори могу да помогну, посебно у тренутном геополитичком контексту.
Основни циљ Дејтонског споразума, за познаваоце, испуњен је тиме што је мир обезбеђен. Ипак, они који су незадовољни, не крију задршку – после три деценије није функционалан. Иако констатују да се ради на побољшању, сматрају да је важно да се утврди полазна тачка у случају измене или ревизије.
„Дејтон је свакако био компромис и до тог компромиса 1995. године дошло се веома тешко. Чини ми се да ће трагање за новим компромисом у наредном периоду бити још теже. Данас имамо удаљене ставове, проблеме између политичких лидера и између народа. То се додатно распирује спољним утицајима“, истиче доцент на Факултету политичких наука Деспот Ковачевић.
Једно од решења које се појављује у јавности јесте формирање Дејтона 2, са чиме је сагласан и Стефан Сурлић, доцент на Факултету политичких наука.
„Односно, идеја да стране које имају одређени проблем седну за сто и зауставе било какву могућност да дође до неког новог конфликта – да се затворе у некој војној бази и да лидери онда изађу са финалним споразумом уз водећу улогу САД. Друга стратегија је да се проблеми решавају један за другим, појединачно и одвојено, то јест, да немају ту неку регионалну структуру. И то је неки приступ који је до сада пропагирала Европска унија“, наводи Сурлић.
Наводи и да је већ дуго актуелна ситуација нефункционисања.
„Када дуго имате ту ситуацију, проблеми се нагомилавају. Ти нагомилани проблеми сада не могу да се решавају споља, јер и спољни актери имају своје унутрашње и проблеме спољне природе којима се баве. Чини ми се да је трагање за компромисом као почетном тачком за разговоре тренутна тема, не шта је решење него како почети разговоре за решење“, закључује Сурлић.rts
