Хирошима 75 година касније, експлозија која је променила свет

На скромној церемонији, у којој је због претње коронавируса био смањен број учесника и примењене мере попут дистанцирања, у 8.15 по јапанском времену, када је 6. августа 1945. године над градом детонирана уранијумска бомба снаге 20 килотона ТНТ експлозива, одржана је минута ћутања и упућене молитве за покој душа настрадалих.

Детонација атомске бомбе, бачене из америчког бомбардера типа Б-29 названог „Енола Геј“, на висини од око 600 метара изнад насеља сместа је усмртила око 80,000 људи, док је од последица рањавања и зрачења у месецима након експлозије умрло још око 60.000 особа.

Јапанске власти као жртве тог бомбардовања воде и све особе које су преминуле од канцера и других болести које се могу приписати последицама зрачења и загађења животне средине на територији града у деценијама након рата, тако да, званично, број настрадалих прелази 200.000.

Ратификација Споразума о забрани нуклеарног оружја као фокус 75. годишњице бомбардовања

Грађанима и званицама који су се окупили у Меморијалном парку мира у Хирошими најпре се обратио градоначелник Казуми Мацуи који је позвао све државе света да превладају међусобне разлике и национализам и уједине се у борби против природних и других катастрофа.

Он је, такође, истакао да се Хирошима опоравила од последица бомбардовања управо захваљујући сложном, заједничком раду грађана.

Он је и позвао државу да ратификује Споразум о забрани нуклеарног оружја Уједињених Нација који је у генералној скупштини тог међународног тела усвојен 2017, како би Јапан у будућности могао да оствари улогу посредника у међународним преговорима о постепеном сузбијању нуклеарног оружја.

Говор у Меморијалном парку мира, који је изграђен око скелета зграде која је служила као центар локалне, префектуралне владе за унапређење индустрије, грађевине најближе епицентру експлозије која је делом опстала, одржао је и јапански премијер Шинзо Абе.

Грађанима у Меморијалном парку мира у Хирошими

Он је изјавио да државе света треба да раде на томе да уклоне међусобно неповорење кроз дијалог и сарадњу, и рекао да је дужност Јапана, као једине земље света која доживела атомско бомбардовање, да предводи напоре за остваривање света без нуклеарног оружја.

То се може сматрати одговором на критике интелектуалаца, као што су правници и академици, и грађана који су преживели бомбардовање, које ових дана преносе јапански медији на рачун владе у Токију поводом тога што земља, иако је једина држава у свету која је доживела атомско бомбардовање, још увек није ратификовала Споразум о забрани нуклеарног наоружања који су 2017. предложиле Уједињене Нације.

Тај споразум који предвиђа забрану развоја, производње, набавке и тестирања нуклеарног оружја до сада је ратификовало око 40 земаља, а да би он постао правно обавезујућ, мора да га прихвате парламенти бар 50 држава, тврде јапански коментатори.

Разлог за поменуто устезање јапанске владе, сматра се, је жеља званичног Токија да се избегне конфронтацију са САД, које се противе том споразуму, а које притом и штите свог савезника Јапан својим нуклеарним кишобраном.