Јовановић: Србија да остане ангажована на спровођењу Резолуције 1244

Некадашњи министар спољних послова Владислав Јовановић изјавио је да је генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг био учтиви слушалац, а не и неки велики обећавалац суштинских промена. Јовановић истиче да Србија мора да остане ангажована на спровођењу Резолуције 1244 која је заправо кост у грлу Запада.

Јовановић каже за „Новости“ да ће Кфор мало учинити на заштити Срба, али да ће се много више очекивати од нас.

“Запад има за циљ да приведе крају намеру да тзв. Косово уведе у УН, НАТО и ЕУ и таквом политиком почињу да нам везују руке и стављају нашу политику у пасивни положај према њиховој, која је активна до максимума. Таквим понашањем показују да они нису отворени за стварни дијалог и решење које задовољава обе стране него су фиксирали циљ и сада желе да нас приведу прихватању свог циља. Столтенберг је био учтиви слушалац, а не и неки велики обећавалац суштинских промена. ОВК је била пешадија НАТО-а. У оном тренутку када је Запад признао тзв. Косово погазили су Резолуцију 1244, а крше је и сада ћутећи на наоружавање Приштине”, рекао је Јовановић.

Јовановић додаје да ми морамо да останемо при овом документу који је, и поред тога што га крше, заправо кост у грлу Запада.

“Они не могу да је избаце без наше помоћи. На њихову политику треба да одговоримо што офанзивнијом политиком на пољу отпризнавања лажне државе и да покренемо питање Резолуције 1244 пред Саветом безбедности, што је држава већ и најавила”, истакао је наш саговорник.

Дипломата Зоран Миливојевић оценио је да би Кфор морао одмах да реагује и утиче на Приштину и у политичком и у безбедносном смислу како би дошло до деескалације, јер је потпуно јасно да су на северу КиМ угрожени мир и стабилност.

“Кфору за одлуку да делује у смислу Резолуције 1244 није потребна додатна одлука Савета безбедности или неког другог тела УН, јер је потпуно јасно да су на терену угрожени мир и стабилност. Разговор је био веома важан, јер НАТО практично у име и за рачун УН у саставу Кфора врши функцију обезбеђења мира и стабилности на простору КиМ, а у складу са Резолуцијом 1244. Према томе, то је права адреса на коју се треба обратити имајући у виду да је ситуација на КиМ ескалирала и да представља директну претњу миру и стабилности на тим просторима. Разговор са НАТО-ом је и оправдан и у правом тренутку. Да ли ће до деескалације доћи и како ће се НАТО понашати то ћемо видети. Мислим да то пре свега зависи од политичке воље, имајући у виду да су НАТО државе чланице већином признале независност Косова и да до сада нису показале политичку вољу да одлучујуће реагују према Приштини”, каже Миливојевић.

Миливојевић је оценио да је Приштина узрок ескалације и да треба очекивати од НАТО-а да предузму мере које би је спречиле да врши репресију, користи полицијске снаге и доведе у питање мир и стабилност на северу КиМ.

Иначе, Кфор представља војну силу која по глави седам Повеље УН има мандат за спречавање угрожавања мира и стабилности. То могу да учине склањањем специјалних снага РОСУ које делују супротно Резолуцији 1244.

У Мисији Кфора тренутно се налази 4.511 војника. Најбројнији је контингент из Турске у ком има 780, а следећи су Американци, њих 679. Након последњих немира на северу КиМ, а услед одлуке Приштине да наметне албанске градоначелнике у српским срединама и поред тога што за њих скоро нико није гласао, снаге Кфора појачане су за још 500 војника.

Извор: Новости