Карате клуб „Сенши“: За успех заслужни труд и рад, циљ златна медаља

Чак осамнаест медаља недавно су освојили такмичари карате клуба “Сенши” из Лепине на Првенству Косова и Метохије. Ово, међутим, није први успех каратиста са централног КиМ-а.

Клуб је почео са радом 2010. године, формирао га је такође каратиста Милан Рашић, који је претходно у Краљеву десетак година тренирао карате, побројавши велике успехе – у име репрезентације Србије такмичио се 2005. године на Европском првенству где осваја бронзану медаљу. Уследио је Светски куп где осваја сребро.

“После тога сам се одлучио да наставим са радом, али не као такмичар, већа као тренер и да све што сам научио у Крављеву пренесем на КиМ – у средину где сам желео да тренирам, да други имају оно што ја нисам имао, а желео сам”, објашњава Рашић у разговору за Радио Контакт Плус.

Више од деценију од формирања, клуб не престаје са радом, штавише, бележи запажане успехе. Низ медаља освајали су такмичари Сеншија на регионалним такмичењима, оним у централној Србији, те европским и светским шампионатима.

На такмичењу у Напуљу 2015. године  освојили су друго место, на Светском шампионату у Румунији  две бронзане медаље, у Порторожу 2019. освајају такође две медаље.

“Поносан сам што клуб има јако лепу репутацију и што други, важни људи имају јако лепо мишљење о клубу, тако да смо дошли и до Министарства омладине и спорта Републике Србије и других где сви знају за нас и наше резултате”, каже Рашић.

Као један од најзначајнијих успеха Рашић наводи и прва мајсторска звања у клубу. Црни појас, уз њега, тренера, сада имају и Стефан Перинић и Јелена Тодоровић. “То су први мајстори клуба након мене. Ове године спремамо још шесторо чланова који ће такође полагати за мајсторско звање и надам се да ће пложити. То је највећи циљ – да дођу до црног појаса и да увиде да је то круна свега што су урадили до сада и да знају да су тек онда почели да вежбају озбиљан карате и да могу да подучавају друге и да себе исправљају и напредују што је више могуће. Наравно, поред свега тога и да деца здрава изађу из клуба, и психички и физички”.

Клуб броји око 60 чланова од којих до 20 такмичара. “Нека деца долазе на иницијативу родитеља, због неког здравственог проблема, на крају се испостави да управо та деца буду изванредни такмичари и шампиони. Они воле да вежбају, након неколико година се открије да су стварно у томе, да остану и да су истрајни. Воле да буду физички активни, знају да им као тренер мислим добро и да све што радим, радим за њихово добро и да ти резултати доносе добро њима у животу”, каже Рашић.

О томе да ли је рад са децом и младима успешан не говоре, међутим, само број освојених медаља и број чланова, већ и однос тренер-чланови клуба-родитељи. Објашњава да су родитељи чланова клуба највећи ослонац својој деци, али и њему као тренеру, те да је узајамно поверење такође једна од карика успеха у раду клуба. “Највећа подршка клуба су деца и родитељи. Да нема деце која вежбају, не би било ни клуба, самим тим и подршка њихових родитеља пуно значи, јер су они ослонац за сваки одговор на моја питања”.

Уз подршку локалне самоуправе, велики број пријатеља клуба, међу којима је и Арно Гујон, највећа им је препрека до сада искључиво пандемија. Отежан рад, одусуства са тренинга, недостатак такмичења је оно на шта имају приговор из Сеншија.

Међутим, сада, додаје Рашић, рад се наставља “пуном паром” и теку припреме за нова такмичења. План им је да освоје злато, јер то је једина медаља која им је измакла. “Европски или светски шампионат, златна медаља. Спремамо чланове и за црни појас. Радимо јаче и надамо се много бољим резултатима”.

Њихов рецепт за успех је искључиво рад. „Само упорност и рад. Таленат је оно што се види на почетку, али без упорности и много труда, рада – нема резултата“.

Извор: Радио Контакт Плус