КМ: Катедра за педагогију Филозофског факултета обележила 60 година постојања

Трибина „Актуелни проблеми васпитања и образовања“ одржана је вечерас у амфитеатру Филозофског факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици поводом обележавања јубилеја, 60 година од оснивања катедре за педагогију.

На трибини су говорили проф. др Раденко Круљ, проф. др Саит Качапор и проф. др Бранко Јовановић.

Декан ове најстарије школске установе на простору Косова и Метохије Звездан Арсић је поздравио присутне и пожелео добродошлицу.

„Вечерашња трибина има за циљ промоцију катедре за педагогију и Филозофског факултета, и склопу је кампање уписа нове генерације студената. У години када катедра за педагогију прославља јубилеј, 60 година свог постојања, изузетно нам је драго што су са нама уважени професори, чија нам подршка много значи, да у овим тешким временима радимо на даљем развоју свести о значају високошколског образовања и друштвене заједнице, а нама овде на Косову и Метохији, да останемо и опстанемо“ рекао је Арсић.

Академик и некадашњи ректор Универзитета у Приштини проф. др Раденко Круљ говорио је о проблемима у образовању, који су настали применом Болоњске декларације. Наводи да је она осмишљена као најбољи и најнапреднији систем за примену у Европи, а касније и у целом свету.

„Међутим, разне околности и неприпремљености у њеној примени довеле су до тога да је она практично требала да буде завршена 2010. године, а сада је 2022.,  и рекао бих да још нисмо ни на почетку“ рекао је Круљ.

Он додаје да у образовању постоје разни проблеми, који су изазвани субјективним или објективним разлозима, али и због тога што сами професори нису били припремљени на овај систем, као ни држава.

„Многе државе у Европи су радиле на бројним реформама, а радила је и наша држава, где је било шест реформи, само за сегмент оптерећења студената и њихову проходност, што нисмо завршили како смо требали. Дакле, те проблеме треба отклањати и вероватно ће у перспективи ова Болоњска декларација неславно завршити, јер видимо да су велики притисци да се одустане од ње. Ево да кажем и тај податак, да сама Болоња, чији је назив Болоњска декларација, не примењује ту декларацију. Правило је да, док је нешто усвојено и док нешто важи, треба га примењивати и треба се служити њиме. Настојимо да то исправимо, колико можемо, а да ли ћемо успети, то ћемо тек да видимо“ рекао је Круљ.

Још једна рана Болоњског система, додаје Круљ, јесте сама проходност студената.

„Данас имамо и заостале студенте, од по 20 генерација, који још нису дипломирали, што значи да је проходност слаба. Предавања су на оном нивоу на којем су била и раније, само што је модерни систем учинио да се то може примењивати онлајн, што је теже применити” истиче он и додаје да је учионица кључ образовања.

Оценио је да су односи студената и професора изузетни и казао да треба наставити са том праксом.

Истакнути професор Саит Качапор је на трибини говорио о другој врсти проблема, онлајн настави, која је уследила након епидемије корона вируса и противепидемијских мера.

„Већ је друга година како школе раде на начин, који је њима непознат. Услед околности због пандемије Ковида 19, школе су морале да крену да раде на начине, које тада нису познавале, што представља ванредне околности. Наставници су се сналазили, радили презентације, и на тај начин постигли добре резултате, међутим већина се није снашла. Постојали су случајеви, где наставник из свог кревета, из спаваће собе, пита ученика, који је такође у кревету, да ли је присутан, и онда обоје кажу да су присутни и на задатку, али реално нису. То није само спецификум наших школа, већ целе планете. Напоменуо бих да није само пандемија узроковала ванредне околности, таквих околности је било током целе историје школовања, од ратова, пандемија, епидемија, тешких болести, ванредних ситуација изазваних земљотресима, вулканима до поплава“ наводи Качапор.

Он је поручио да сваки менаџмент школе, педагози, психолози и стручни сарадници свих врста, морају бити ажурни, бавити се савременим програмима и имати готове програме, за рад у отежаним околностима.

„Не смемо дозволити да нас затекне ванредна ситуација, јер ми радимо врло деликатан посао, образујемо и васпитавамо младу генерацију, и не смемо дозволити да имамо грешку у том послу“ рекао је он.

Шеф катедре за педагогију на Филозофском факултету проф. др Татјана Компировић је присутне увела у историјат факултета и педагошког програма.

„Филозофски факултет основан је школске 1960/61 године, и прва је високошколска установа на територији Косова и Метохије. Прва управа факултета је конституисана под окриљем Београдског Универзитета, и руководила је радом одсека за изучавање филозофских, филолошких и техничких наука. Две године по оснивању факултета, тачније школске 1962/63, као посебан одсек формирана је катедра за педагогију. Приоритетне обавезе  катедре односиле су се на организацију и реализацију наставе и конципирање наставног рада и програма. Упоредо са њима, предузимале су се и активности које су биле усмерене на обогаћивање библиотечког фонда, али и на праћење научних и стручних скупова и достигнућа, како катедра у научном и стручном смислу, не би заостајала за другим универзитетским центрима, на којима се студирала педагогија, угледајући се првенствено на студије педагогије у Београду, Загребу, Сарајеву и Скопљу“ навела је Компировић.

Трибину су организовали Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици и Студентски парламент Филозофског факултета.

Извор: Радио Митровица север