Од „празне столице“ у УН до Србије чији се глас поново чује

На данашњи дан пре 30 година, тадашње Савезна Република Југославија (СРЈ) суспендована је из чланства у Уједињеним нацијама, у које је враћена 1. новембра 2000, по убрзаној процедури и без гласања, а данас је Србија у светској организацији земља чији се глас поново чује, што је потврдио и говор председника Александра Вучића пред Генералном скупштином УН.

Некадашњи дипломата Зоран Миливојевић истиче да Србија има међународно признати правни континуитет од Берлинског конгреса, када је призната као независна држава, па до данас, када је пуноправни члан УН.

„И данас у Уједињеним нацијама, Србија је призната као држава континуитета после одвајања Црне Горе од СРЈ, у границама које су признате од тада до данас. Дакле, са КиМ у саставу Србије и у том смислу је и Резолуција 1244 која признаје територијални интегритет Србије“, истиче Миливојевић.

Подсећа да су према СРЈ, због ратова у бившој Југославији, 1992. уведене тоталне санкције.

„То су биле санкције УН, према препоруци Савета безбедности, СРЈ је тада суспендована из рада УН и тада је фигурирала празна столица у УН све до петооктобарских промена 2000. године“, наводи Миливојевић.

Каже да је СРЈ плаћала своје контрибуције према УН, али није могла да оствариварује своја права – није учествовала у раду Генералне скупштине УН, није гласала, нити остваривала било која права која проистичу из чланства.

Суспензија је, наводи бивши дипломата, укинута после промена 2000. године, и СРЈ је тада једним писмом владе обновила своје чланство у УН, као пуноправна чланица и од тада врши сва своја права и обавезе.

„Србија је пуноправни члан и оно што треба рећи – ни једног тренутка није оспорена као држава са пуним капацитетом у њеним границама. Дакле, у границама у којима је тада СРЈ фигурирала, Србија и Црна Гора заједно, и у границама које подразумевају КиМ у њеном пуном саставу“, истиче Миливојевић и додаје да то важи и данас када су у питању УН.

После 5. октобра СРЈ је реинтегрисана у међународну заједницу у пуном капацитету, скинуте су санкције које су се односиле на њен статус у међународним организацијама и једним писмом, актом Владе констатовано је ново стање и нова власт се легитимисала.

„То писмо је било неопходно, јер се тиме потврђује да политички систем функционише у пуном капацитету, да нема санкција, да влада управља земљом и да је спремна да преузме сва права и обавезе које произилазе из чланства. То је верификовао генерални секретар УН, потврђено на нивоу Савета безбедности Генералне скупштине УН и она је после функционисала у пуном капацитету, није било празне столице“, објашњава Миливојевић.

Што се тиче Црне Горе, додаје, она је после одвајања од СРЈ морала да поднесе захтев и да се региструје као нова држава.

Како истиче, Србија је имала међународни правни континуитет све време од Берлинског конгреса, јер је Србија тада призната као независна држава.

„Касније је формирана једна Југославија, Краљевина Југославија, па после 1945. ДФРЈ, па СФРЈ, СРЈ. Како су које државе одлазиле, оне су морале да поднесу захтев за пуноправно чланство, а Србија је имала међународни правни континуитет све до дана данашњег и није морала да подноси никакве захтеве, јер је била држава континуитета и чинила је основу свих тих држава после Берлинског конгреса“, закључује Миливојевић.

Извор: ТАНЈУГ