Ристићи из Косова Поља: Преживели смо погром, вратили се својој кући и нећемо да је продамо

Гледали смо како куће горе, слушали јаук жена, врисак деце и свако присећање на догађаје 17. марта 2004. године уноси нам немир и страх од терора којег смо преживели, кажу у разговору за Косово Онлајн Слободанка и Јордан Ристић из Косова Поља.

Супружнике Ристић и њихову ћерку Софију у налету разуларене масе, која је у Косову Пољу 17. марта, пре 18 година, уништавала све што је српско, спасили су комшија Албанац и међународни полицајац из Филипина. Они су их евакуисали до Угљара, оближњег српског села.

„Дао нам је Бесу, без бриге немојте да се плашите, али комшика кућу морате да напустите. Дајте ми кључ од куће и за све шта вам треба ја сам ту“, испричала је Слободанка како их је спасио комшија Албанац и заштитио њихову кућу од рушења и паљења.

Јордан је те ноћи обишао кућу. Није могао да заспи и намеравао је са супругом и ћерком да се одмах врати.

„Поред пута је све горело што је било српско. Шуракова кућа и кафана су запаљене. Преко ноћи сам долазио да видим кућу, а супруга ми то није дозвољавала. Рекао сам јој идем, па шта буде“, присећа се Јордан.

Након три дана од погрома Ристићи су се вратили у кућу у којој и данас живе. Пре и након погрома српске породице су продале имања на којима су сазидани и граде се и данас раскошни грађевински објекти у власништву Албанаца. Слободанка и Јордан су одлучни да не продају кућу и двориште.

„Да продамо нећемо, једино ако нас истерају пушком и ножем.  Раније је улица била цела српска, договор је био да се нико не сели, али преко ноћи договор је пропао“, казала је Слободанка.

Њихова ћерка Софија Танасковић присећа се преживљених траума и тога како је мајка на рукама износи из куће, не би ли спасила њен живот од нападача. Софија сада има два сина и ни она ни супруг не намеравају да напусте Косово, иако 18. година чека да се запосли у струци као медицински радник. Сваког дана обилази старе родитеље и брине о њима.

„Постоји и даље та нека нада да ћу се запослити и планирам да останем овде са својом породицом и  родитељима. Нама је то тренутно највећи проблем што не радим нигде, а то је и моја највећа жеља као и мојих родитеља да се запослим и наставимо живот у Косову Пољу“, казала је Софија.

У Косову Пољу је живело око 15.000 Срба. Данас је тај број много мањи. У једном насељу и неколико кућа живи око 60 Срба.

Извор: Косово онлајн