САД за економску унију Београда и Приштине

Стручњаци за односе на Западном Балкану не очекују потписивање значајног политичког споразума у Белој кући на предстојећем састанку српског председника Александра Вучића и косовског премијера Авдулаха Хотија, али указују да је тај сусрет важан, „као инвестиција у будућност“.

Саговорници листа Данас констатују да је могуће да 2. септембра у Вашингтону, Београд и Приштина постигну договор који би представљао корак ка стварању економске уније, налик Шенџену у Кини – економски снажној територији са бројним компанијама.

Игор Новаковић, члан Савета за инклузивно управљање, каже да не очекује „спектакуларне политичке пробоје“.

Он истиче да је Ричард Гренел, специјални изасланик председника САД Доналда Трампа за Косово, пре сусрета политичких представника Београда и Приштине који је био заказан за јун, а који је отказан, најавио да је „на агенди оснивање економске зоне по угледу на кинески Шенџен“.

„Највероватније можемо очекивати још једно писмо о намерама или сличан споразум који би ишао у том правцу. Такав споразум би био и комплементаран иницијативи такозваног „малог Шенгена“, односно Регионалне економске зоне, у оквиру Берлинског процеса. Међутим, основно питање је да ли ће постојати акциони план за имплементацију споразума. Без таквог елемента, велика је шанса да ће „коначни производ“ сусрета бити само медијска промоција“, сматра Новаковић.

Подсетимо, Вучић и Хоти су потврдили да ће учествовати на састанку у Вашингтону, чији домаћин је Гренел.

Било је предвиђено да се 26. јуна у Белој кући сретну председник Србије и косовски председник Хашим Тачи, али тај сусрет је отказан јер је Тачи добио позив за Специјални суд у Хагу.

Тачи је јавно поздравио предстојеће разговоре Вучића и Хотија, уз посредовање САД.

Драгомир Анђелковић, историчар и аналитичар, констатује за Данас да разговори у Белој кући могу да за нашу државу представљају важну „инвестицију у будућност“ у политичком смислу.

„Од немачке канцеларке Ангеле Меркел, која диктира ЕУ курс према Косову, Србија нема основа да очекује ништа позитивно. Њен актуелни приступ Косову је исти онај са којим смо се суочили 1999. или 2008. године. Циљ те политике је отмица Косова од Србије, односно фазна легализација тог недела. То је став и Џозефа Бајдена, кандидата америчких демократа на председничким изборима, односно екипе која би уз њега креирала америчку спољну политику ако би кандидат демократа победио на изборима“, наводи Анђелковић.

Према његовом мишљењу, актуелни председник САД Доналд Трамп, који ће се у новембру надметати за нови мандат као кандидат републиканаца, „свакако нема и неће имати капацитет да направи радикалан дисконтинуитет у односу на политику коју су евроатлантски центри моћи готово 30 година водили према Србима и Србији, али нема ни интерес да ту политику настави“.

„То нама већ ствара простор да се изборимо за извесно побољшање нашег националног положаја. Из реченог је јасно зашто је за Србију важан предстојећи састанак у Вашингтону. Мало је вероватно да ће он довести до брзог развезивања косовског чвора али за нас може да буде битан као инвестиција у будућност. Целу причу око поновног покретања косовских преговора и улоге коју у томе има Бела кућа, Трамп у извесној мери може да искористи током председничке кампање. Ако успе да победи, свакако ће вредновати кооперативан однос Београда као и широку подршку коју ће добити од српске дијаспоре у Америци. То нама може да помогне да у будућности дођемо до неког по нас прихватљивог аранжмана у вези са Косовом. С друге стране, од Бајдена и Меркел ништа добро не можемо да очекујемо. Можда у геополитичким играма није добро све ставити на једну карту, али реално гледано ми другу могућност и немамо. У том светлу треба гледати и на вашингтонски сусрет“, поручује Анђелковић.

Izvor Danas, Radio Kontakt plus