VECNOM KLINCU IZ SITNICKOG
VECNOM KLINCU IZ SITNICKOG
U jednoj maloj, prasnjavoj ulici na kraju stare mitrovacke carsije, tamo u Sitnickom naselju, potrcao je za krpenjacom jedan malisan, bosonog, jer se za patike nije odmah imalo, i niko u ulici, ni u njegovoj, ni u okolnim nije mogao da ga stigne, da ga nadigra, da bude bolji od njega. Pokusavali su da ga nadigraju na skolskom terenu, pa tamo na nekim ulicnim turnirima, nije islo…Uvek je bio najbolji, najbrzi, davao golove kao od sale i srecan se vracao kuci sa drugovima koji su mu se vec tada divili. Sa jednog na drugi prasnjavi teren, sve do“Zeljovog“, „Remontovog“ i svih drugih ozbiljnih terena na kojima su se dokazivali u medjusobnim susretima mitrovacki talenti, gde je zablistao kao niko, mucio sve rivale, pa cak i onog cija ce uzdanica kasnije postati. Taj malisan iz Sitnickog, prljavih sorceva, poderanih kolena, razbijenih palceva, u prvim kopackama bio je jos neuhvatljiviji, nezaustavljiv, postao strah i trepet za svaku ekipu, svakog golmana. Nije promasivao, ali nije ni „Trepca“ koja ga je uzela nakon „Zelja“ , jer taj momak, sada vec sazreo, bio je zvezda koja se trazi. Na starom „Trepcinom“ stadionu, pred onima koji su „Trepcu“ voleli vise od zivota, pred svojim navijacima nadigrao je sve sto je stalo „Trepci“ na megdan, nadavao se golova, namucio i svoje i cuvare mreza, taj, obican, mali decak, klinac iz Sitnickog. Sticao je drugare, prijatelje, bracu medju saigracima, u Muskiju kao i svi video oca, ucitelja, druga i vodilju zvezdu, uzdanicu u Djakaju i Fikru Grbovicu, sigurnost u Rasketu, vetar u ledja i loptu kao na tacni u svakom Savketovom trku… A onda, realizovao sve sto je kretalo ka njemu, „bubamaru“ smestao tamo gde joj je i mesto, u protivnicke mreze, sve dok i njega i ostale „Trepcine“ legende ta bubamara nije dovela na „JNA“ , „Marakanu“, „Poljud“ , „Maksimir“, na finale Kupa sa „Rijekom“ . Ostvario je svoje i snove svojih drugova, iako nisu osvojili Kup, ali je slava dostignuta, slava prvoligaske „Trepce“ koja je proslavila Kosovsku Mitrovicu. I sve te godine, taj decak iz Sitnickog nije se menjao, sem u fudbalskoj igri gde je naucio sve sto se nauciti moze da bi bio jos precuzniji, opasniji za protivnika. U obicnom zivotu ostao je obican decak iz svoje prasnjave ulice u kojoj deli djevrek i sampitu sa drugovima, govori sve jezike svoje ulice, u bubamari i dalje vidi svoju krpenjacu. A osnovne ljudske velicine ogledale su se u njemu kroz to sto je, svestan teskog zivota i borbe njegove majke da ga izvede na pravi put, od prve“Trepcine“ plate svojoj najboljih majci na svetu kupio sivacu masinu, da se vise ne muci, da lakse zaradjuje za njega i sebe, i kroz to sto je kosmopolitskog razmisljanja u svojoj „Trepci“ video uvek svoju porodicu, u svojoj Mitrovici svoju kucu, sto nije ljude delio po veri, naciji, imenu, vec ih je sve voleo, smatrao svojim, bracom, porodicom. I takav je silno zeleo da se vrati svojoj krpenjaci, svom Sitnickom naselju, svojoj Mitrovici. Nije se vratio kako je on zeleo, kako bi svi mi sa obe strane njegovog Ibra zeleli, vec kako je priroda odredila. Ali, zvezdano nebo koje je dobilo jos jednu zvezdu posle Muskija, Ganica, Pindovica, Kaleta Vitorovica, Radeta Stevanovica, znace da ga uvek vodi tamo iznad Sitnickog, iznad starog „Trepcinog“ stadiona, iznad Ibra i Sitnice da bude tu, u blizini grada i ljudi koje je voleo najvise na svetu. Malisan iz Sitnickog naselja ostace u srcima svojih drugova iz ulice, iz „Trepce“ , sa korzoa, u secanju svih onih koji znaju da cene u vole takve ljudske i sportske velIcine kakve se vise ne radjaju. I sada, kada teska srca sebe moram da ubedim da ga vise nema medju nama, saljem mu poslednji pozdrav u ime svih iz ekipe emisije „Kod starog bunara“, njegovog starog bunara, sa kojom je drugovao svih ovih 20 godina, i kazem veliko hvala za predivne price, druzenja, iskrenu ljubav i odanost prema RTV KISS i emisiji „Kod starog bunara“ . Nikada te nece tvoji najblizi drugovi i prijatelji zaboraviti. Uvek ces za nas biti nas klinac iz Sitnickog, nasa legenda koja vecno zivi, NAS MISKO, MISKO STOLIC!
VECNA TI SLAVA I HVALA ZA SVE DRAGI NAS MISKO!!!
RTV KISS
Miodrag Radomirovic
