Велики школски час“ поводом 80. годишњице масовног страдања цивила у Kрагујевцу

Велики школски час“ поводом 80. годишњице масовног страдања цивила у Kрагујевцу
У спомен-парку „Kрагујевачки октобар“ у Шумарицама обележен је Дан сећања на жртве у Другом светском рату и 80 година од масовног стрељања цивила у Kрагујевцу. Државну церемонију предводио је председник Србије Александар Вучић.

Молебан, помен страдалима, служио је епископ шумадијски Јован са свештенством, а након тога је председник Вучић положио венац код Споменика стрељаним ђацима, подигнутом на месту где су 21. октобра 1941. године немачке окупационе снаге стрељале ђаке и професоре крагујевачке гимназије.

Припремили Немања Јаковљевић и дописници РТС-а
Венце су положили и министри у Влади Србије, представници Скупштине Србије, Војске Србије, верских заједница, Града Kрагујевца, СУБНОР-а, као и ученици и професори Прве крагујевачке гимназије.

Пошту страдалима одали су и представници дипломатског кора, а у име Немачке то је учинила потпредседница Бундестага Клаудија Рот.

Обележавању су присуствовали министри Бранко Ружић, Небојша Стефановић, Дарија Kисић Тепавчевић, Гордана Чомић, као и бројни грађани.

Поводом страдања невиних цивила у Kрагујевцу је одржан и традиционални „Велики школски час“.

Скоро 2.800 жртава нацистичког терора у Шумарицама
Масовно стрељање цивила у Kрагујевцу сматра се једним од највећих злочина немачке војске у Другом светском рату, а стрељање је вршено 19, 20. и 21. октобра као одмазда за 10 убијених и 26 рањених немачких војника после сукоба са партизанима и четницима на путу између Kрагујевца и Горњег Милановца.

Издата је наредба да се за једног убијеног немачког војника стреља сто људи, а за рањеног педесет.

Тачан број жртава немачке одмазде није тачно утврђен, а Музеј „21. октобар“ располаже подацима о 2.796 стрељаних цивила.

Према подацИма Музеја, 19. октобра је стрељано 415 грађана у околини Kрагујевца, у селима Грошница, Мечковац и Маршић, а 20. октобра је у Kрагујевцу стрељано сто двадесет двоје грађана, међу којима је било и Јевреја.

Осветничко стрељање у коме је свако могао бити мета
Виши кустос Музеја 21. октобар Марко Терзић каже за РТС да је структура стрељаних била разнолика – од 12 до 78 година.

„Заједничка црта за све злочине Трећег рајха је била убијање Јевреја и Рома. Идеја нациста је била да се жене углавном не убијају, док су жене страдале у Шумарицама, од 27 ликвидираних, већином биле Јеврејке“, додаје Терзић.

„Поред ђака и њихових професора, страдали су и радници, свештеници и сељаци покупљени са пијаце“, додаје Терзић.

Наводи да су сва стрељања током јесени 1941. била одмазда на устанак против окупатора који је узимао маха, што је угрозилао немачку позадину и комуникацију Дунав – Егејско море. Генерал Франц Беме је послат да угуши устанак.

Указао је на то да је убијање талаца традиција која потиче још од пруске војске, а у наредби фелдмаршала Вилхелма Кајтела добија нове размере. „Беме као Аустријанац је вероватно поступао осветнички, јер се у Србији стрељало без икаквог реда, свако је могао бити мета“, каже Терзић.

Наглашава да је у три месеца терора убијено око 30.000 цивила.

На „Великом школском часу“ изведена је поема Црни дан Душка Радовића, прва поема наменски написана за ту манифестацију, а која је изведена 1971. године. Поруке Крагујевчана први пут су ове године изложене у Музеју.
RTS