Александар Вучић је током обраћања јавности рекао да ће Србија у дијалогу Београда и Приштине покушати да сачува позицију искреног партнера и преговорача, али и бити снажна да одбије нешто што није компромис већ притисак на Србију.

Рекао је да је био изненађен изјавом косовског премијера Авдулаха Хотија да је у Бриселу почео да се пише завршни споразум, што, каже, нико није демантовао.

„Ми ништа о томе не знамо, знамо да желимо да преговарамо о темама које су на столу, желимо да се разговара о испуњавању онога што је потписано у априлу 2013, то је Заједница српских општина, уопште нас не интересује шта је у складу, а шта није са косовским уставом. Желимо озбиљне, конкретне разговоре, али ако неко мисли да ће Србија бити џак за ударање, да треба да признамо Косово а добијемо ништа, то је погрешан пут који нас нигде неће одвести“, наглашава председник.

Суштина политике Србије је, истиче, очување мира и стабилности како за све наше грађане тако и за цео регион у којем живимо.

„У складу са тим прихватили смо да суштински учествујемо у дијалогу под покровитељство Европске уније о онашим односима са Приштином, о томе како бисмо могли да решимо вишевековне проблеме које имамо у најбољем интересу како Срба тако и Албанаца. Управо зато наша делегација коју предводи Марко Ђурић је припремљена за разговоре о економским питањима, интерно расељенима и несталима. Бићемо спремни да предузимамо даље кораке на отварању наших архива, тражићемо да ОВК отвори своје архиве јер сматрамо да је важно да породице несталих добију задовољење, правду и да знају где су им деца, родитељи браћа“, напомиње предендик.

За Србију је, напомиње, важно да невелики број људи који жели да се врати на огњишта може да се врати а повратак интерно расељених на КиМ је, истиче, најнижи на целом свету – вратило се 1,9 одсто људи.

Када је реч о економској сарадњи са Приштином, Вучић каже да „смо ми апсолутно заинтересовани“ и „желимо да пронађемо начин и модус операнди“ за слободан проток људи, робе и капитала.

Додаје да су закључци са јучерашњег састанка који је организовано Атлантски савет „изузетно добро сачињени“ и основ су, каже, будуће политике у целом региону.

Ти закључци се налазе у три кључне тачке: имплементација четири слободе ЕУ – кретања људи, робе, услуга и капитала, други су пројекти и треће је праћење имплементације свих договора и пројеката, наводи председник.

Указује да због чекања на границама и административним прелазима губимо 26 милиона сати, што је, наводи, укупно седам одсто комплетних оперативних трошкова које имамо.

„По једној процени Светске банке, кад бисмо све ове принципе успели да проведемо у дело, могли бисмо више од 3,5 милијарде да уштедимо, рачунајте да пола тог новца одлази на Србију, Србија је 45 одсто БДП-а региона, највећи извозник у региону, 60 одсто по директним страним инвестицијама“, наводи председник.