Слободан Зечевић из Института за европске студије је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, истакао да су односи Србије и Грчке увек били пријатељски, блиски, те и да су у скоријој историји, за време санкција и бомбардовања, Грци покушавали да нам помогну.

„За Србе је Грчка увек била главна туристичка дестинација. Имамо коректну привредну размену, која расте. Ако имамо све ово у виду, Грчка је увек била пријатељска а грчки народ је нама веома близак“, рекао је Зечевић у прелиставању штампе.

Коментаришући то што Грчка није променила став о Косову, Зечевић је напоменуо да и они имају конфликт око територијалних вода са Турском, као и на Кипру.

Грчка је још једном подвукла да у овом тренутку неће признати тзв. Косово, али они инсистирају на дијалогу, рекао је Зечевић и додао да се Србија труди да одржи дијалог у животу.

Посебно је нагласио подршку Србији на европском путу.

„Грчка би радо волела да види Србију у ЕУ, управо због политичке блискости два народа и она нам даје подршку“, рекао је Зечевић.

Криза у Украјини – дипломатија на два колосека

Говорећи о ситуацији око Украјине, навео је да се, упркоз пропагандним маневрима са обе стране, приоритет дао дипломатији на два колосека.

Први колосек су, истиче, преговори САД и Русије, у којима се званичници чују телефоном.

„Мислим да је ту реч да покушају да нађу решење да се Русија не осећа угрожено и да постоје разговори око тога шта би било прихватљиво решење“, каже Зечевић.

Напомиње да руски председник Владимир Путин говори о „недељивој безбедности“, у којој се не би само Запад осећао безбедно, већ и они.

„Руси неће да се НАТО шири и за то желе писмене гаранције које за сада Американци неће да им дају“, каже Зечевић али као пример да се и тако може доћи до решења наводи кризу на Куби, када се сукоб завршио неформалним споразумом.

Други колосек разговора је, како каже, покушај Емануела Макрона и Олафа Шолца да се реализује договор из Минска који се тиче источног дела Украјине.

„А, то је да он добије једну врсту аутономије и да се врате украјински војници на границу са Русијом. Све је то доста компликовано, јер обе стране имају своје визије“, каже Зечевић.