Забрана увоза српске штампе – удар на права Срба на информисање и на везу са својим језиком и писмом

Забраном увоза српских поизвода на Косово, под коју је потпала и штампа на српском језику, Србима је, како оцењују саговорници Косово онлајна, ускраћено не само право на информацију, већ и право да буду у додиру са својим језиком и писмом.

Упркос томе што и старији све више овладавају модерним технологијама и могу да читају вести на мобилним телефонима, већина њих се и даље информише путем штампе. А од средине јуна, због одлуке косовске владе, новине које се штампају у Београду не стижу на киоске у српским срединама.

Председница Друштва новинара Косова и Метохије (ДНКиМ) Ивана Вановац, каже за Косово онлајн да је ово за грађане велики удар, и то не само на њихову информисаност, већ на њихов осећај сигурности и повезаности са Србијом. Директорка Народне библиотеке у Грачаници Бранкица Костић указује да уз ову актуелну ситуацију, не треба заборавити да годинама уназад на прелазима сва штампана дела, укључујући и књиге морају да прођу контролу и да често наилазе на рампу, док новинар РТВ Грачаница Зоран Станковић каже да је парадокс да се српска штампа продаје у земљама у реигиону, а да је Србима на Косову забрањено да читају новине на матерњем језику.

„Нама су овде ускраћена готово сва права. Живимо буквално у гету и ето једино право које смо можда имали, да тако кажем, право на информацију, право да прочитамо медије на нашем језику, и оно нам је ускраћено. А свесни смо да се та права нигде у свету не ускраћују. У читавом региону, готово свуда, имао сам прилике да видим да се српска штампа продаје на киосцима, а ето, ми који смо део те земље, немамо право да прочитамо сада више ни штампу“, каже Станковић за Косово онлајн.

Напомиње да се већина старијих људи информише путем новина.

„Млађе генерације користе компјутере и мобилне телефоне, наравно, ипак је 21. век, међутим, када су у питању старије особе, изнад 65 или 70 година, они су навикли на новине, на дневну штампу и то им недостаје у великој мери“, каже Станковић.

Он указује и на друге језичке баријере у свакодневном животу јер у продавницама на декларацијама производа нема информација на српском језику.

„Када купујемо неки производ не можемо да прочитамо његове састојке и слично, зато што је то врло често само на албанском и евентуално на енглеском језику, тако да нам је буквално ускраћено право на језик у сваком смислу“, истакао је Станковић, додајући да је то поготову проблематично када се Срби нађу у срединама са већински албанским становништвом.

Ћирилица истиче, више и не смета на Косову јер је више и нема.

„Она је готово изгубљена, више не можемо да је видимо ни натписима места, чак ни српских у којима живимо“, каже Станковић.

Сваком новом одлуком, додаје, Приштина покушава да изазове нову кризу.

„Циљ је очигледно да доведе до још већих тензија. Претпостављам да ће то тек на јесен да се види више. У овом тренутку је можда мирније, али плашим се да је то затишје пред буру. И циљ је буквално да нам се ускрати све, не би ли смо на тај начин можда пре напустили ове просторе, или пак, да дође до таквог погоршања ситуације да се доведе до ситуације у којој би опет Срби на неки начин били ‘криви’“, закључио је Станковић.

Да овде није реч само о томе да су Срби на Косову ускраћени за штампане медије на свом језику, указује директорка Народне библиотеке у Грачаници Бранкица Костић која подсећа да је већ седам година на прелазима практично спуштена рампа за сва штампана дела, укључујући и књиге.

“Деценијама уназад сви упозоравамо до којих размера све ово стиже и да су ово флагрантна кршења права без преседана. Када вам мењају топониме, забрањују да говорите српски или кажу да искључиво говорите албанским језиком, када вам забрањују књиге и штампу и када се то селектује, као Вечерње новости и Политика које су на ћирилици, шта друго рећи, него да свет жмури на то да се овде у срцу Европе један народ просто држи као некад што је био случај у Варшавском гету“, каже Костић за Косово онлајн.

Како указује, на прелазима, књиге морају да прођу контролу.

„Довијамо се на све начине да књига дође до читаоца. Без обзира на све, ипак имамо завидан фонд литературе за све оне који воле да читају, а заиста је потребно читати све могуће. И када у торбама имамо књиге за личне потребе, све то прође њихову контролу и то се прелиста. Жао ми је што немају више времена да нешто мало више ишчитају“, каже Костић.

Директорка библиотеке тврди да није јасно под којим изговором косовска влада не дозвољава да штампана дела уђу на Косово.

„Пре више година биле су то такозване мере реципроцитета, јер одређени уџбеници из Албаније нису могли да се инфилтрирају у српски образовни систем на југу Србије – Прешеву, Бујановцу и Медвеђи. Али се наставило до дана данашњег. Ти људи не знају која је разлика између уџбеника, белетристике, лектире, историјских књига, па се чак и календари често заустављају“, наводи Костић.

Циљ приштинских власти, тврди наша саговорница, увек је био исти.

„Да нас приотерају, и да ми кажемо `доста је више`, и да кренемо на тај пут без повратка, нажалост“, констатује Костић.

Иначе, тренутни фонд библиотеке у Грачаници је око 30.000 књига.

Председница Друштва новинара Косова и Метохије (ДНКиМ) Ивана Вановац, каже за Косово онлајн да је за грађане заиста велики удар што два месеца не стиже штампа која се штампа на подручју централне Србије.

“То је удар пре свега можда не толико на информисаност саму по себи, колико на осећај сигурности и повезаности са централном Србијом. Народ се углавном сада информише путем интернета, чак и када се информише путем телевизије, заправо користи интернет и негде је мој утисак да ових дана, поред свих проблема које имамо и поред отежаног информисања и отежаног рада на терену новинара, имамо и један проблем који је потенцијалан, а то су натписи пре свега у албанским медијима о могућности оспоравања дозволе за рад нашем МТС доо. предузећу. Мислим да је то негде велика претња информисању људи овде ако узмемо у обзир да је он највећи, можда и једини озбиљан дистрибутер интернета и мобилних услуга на овом подручју и да од њихових услуга зависи апсолутно комплетно становништво на северу. То је за сада само претња, али требало би то схватити озбиљно јер би могао да буде потенцијал удар на људе у овом подручју”, упозорава Вановац.

Што се тиче потешкоћа са достављањем књига на српском језику Вановац каже да се још пре пет, шест година наилазило на проблеме при поручивању књига издавача из Београда или Новог Сада, који су нерадо слали књиге јер им се дешавало да оне заврше на терминалу или да им се врате.

“Сада када имамо проблем са уласком српске робе, питам се шта ће бити око првог септембра када буде неопходно да нам стигну уџбеници за ђаке на северу КиМ. Верујем да ће се наћи неки модалитет јер не смем ни да замислим шта ће бити ако неко забрани допрему уџбеника. Деца већ имају огромне пропусте, ако узмемо у обзир корону и последње трзавице. Ненадокнадиве су последице које ће остати тим генерацијама.

Извор: Косово Онлајн