Додељена одликовања поводом Дана државности
Свечана церемонија доделе одликовања поводом обележавања Дана државности одржана је у Палати „Србија“, а признања најзаслужнијима уручио је председник Александар Вучић.
Свечаност је започела интонирањем химне Србије, након чега се окупљенима обратио председник Вучић.
Поручио је да је веома важно у данашњим оквирима и времену рећи да је будућност српске политике у томе да наше одлуке доносимо независно, самостално, без притиска и утицаја споља, да водимо рачуна о интересима нашег народа, наших грађана, наше земље и региона у којем живимо, а не о личним интересима или неких других који никад Србији и нашем народу нису желели добро.
Цвијановић: Нераскидиве су везе Србије и Српске
Председница Републике Српске Жељка Цвијановић примила је Сретењски одрен првог степена од председника Србије Александра Вучића и овом приликом поручила да је љубав између два народа неизмерна.
Она је, на свечаној церемонији доделе признања поводом Дана државности у Београду, изразила захвалност и задовољство, како у своје лично име, тако и у име државе коју води.
„Указали сте ми велику част, ово признање је још једна у низу потврда нераскидивих веза две Србије и Српске“, поручила је Цвијановићева.
Указала је да њен народ има жељу за још ближом сарадњом са Србијом, чему умногоме доприносе доносиоци одлука и политичке тежње обе земље.
Подсетила је су Србија и Српска оствариле многе заједничке пројекте којима су животи грађана обе земље подигнути на виши ниво, а везе између два народа постале чвршће.
Најавила је да ће у будућности Српска сарађивати са нашом земљом посебно у областима енергетике, саобраћаја и инфраструктуре.
Такође, нагласила је да Србија умногоме доприноси економском развоју Републике Српске.
Цвијановићева се захвалила председнику Вучићу на овом високом одликовању.
„Ово одликовање ће служити на понос како мени лично, тако и свим грађанима Републике Српске, чија је љубав према Србији неизмерна“, рекла је Цвијановић.
Деп: Признање велика част и моја обавеза према српском народу
На свечаности доделе признања пободом Дана државности стигао је холивудски глумац Џони Деп, који је примио златну медаљу за заслуге у области културе од председника Србије Александра Вучића.
„Нека ова медаља буде отелотворење моје обавезе према српском народу“ поручио је након уручења признања. Деп је обраћање започео речима да није неки говорник, али да из дна душе и суштине свога бића прима, како је рекао, ову велику част и верује да је неће изневерити.
Поздравио је све присутне и захвалио се посебно онима који доприносе развоју културног живота у Србији.
Деп је истакао да жели да допринесе развоју Србије и казао да је „ова дивна земља“ богата талентованим младим људима, те изразио задовољство што је имао прилику да са њима сарађује у области уметности и културе.
Славни глумац каже да је сада у новој фази живота, коју би жело да отпочне у Србији и додао да ће учинити све што је у његовој моћи да допринесе побољшању живота, као и унапређењу уметничке слике наше земље.
Чину доделе одличја Депу претходила је музичка нумера из Деповог филма „Дон Хуан де Марко“ коју је извела група НеБо.
Ко је добио одликовања
Nakon uvodnog obraćanja, predsednik je uručio odlikovanja za naročite zasluge koje su pojedinci i institucije ostvarili za Srbiju u oblastima javnih, privrednih, prosvetnih, kulturnih, sportskih i humanitarnih delatnosti.
Орденом Републике Србије на ленти odlikovana je: Željka Cvijanović, predsednica Republike Srpske – za izuzetne zasluge u razvijanju i učvršićivanju miroljubive saradnje i prijateljskih odnosa između Republike Srbije i Republike Srpske.
Орденом српске заставе првог степена odlikovan je: Milan Knežević, narodni poslanik Skupštine Crne Gore, osnivač i predsednik Demokratske narodne partije Crne Gore, kao i jedan od lidera Demokratskog fronta – za naročite zasluge u razvijanju i učvršćivanju saradnje i prijateljskih odnosa između Republike Srbije i Crne Gore.
Орденом српске заставе трећег степена odlikovani su: Erik Bišop, prvi zamenik Federalnog tužioca Kraljevine Belgije – za naročite zasluge u razvijanju i učvršćivanju saradnje i prijateljskih odnosa između Republike Srbije i Kraljevine Belgije i Klaus Mejer – Kabri, potpredsednik Evropske agencije za saradnju u krivičnim stvarima „Evrodžast“ – za naročite zasluge u razvijanju i učvršćivanju saradnje Republike Srbije sa „Evrodžastom“.
Сретењским орденом првог степена odlikovani su: Ištvan Pastor, predsednik Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine, dugogodišnji političar i najistaknutiji predstavnik mađarske nacionalne manjine u Republici Srbiji – za naročite zasluge u razvijanju i učvršićivanju saradnje i prijateljskih odnosa između srpskog i mađarskog naroda u Republici Srbiji.
Манастир свети Прохор Пчињски – за нарочите заслуге у очувању и неговању православља и традиције српског народа, а поводом 950 година постојања.
Српска читаоница у Иригу – за нарочите заслуге у прикупању и очувању књижевног фонда од историјског и културног значаја за Републику Србију и њене грађане, а поводом 180 година постојања.
Галерија Матице српске – за нарочите заслуге и постигнуте резултате у јавним и културним делатностима, посебно у области музеологије, а поводом 175 година постојања.
Српско народно позориште у Новом Саду – за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у области културе, а поводом 160 година постојања.
Народно позориште Ужице – за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у области културе,а поводом 160 година од прве представе.
Српско лекарско друштво – за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у области медицинских наука, а поводом 150 година постојања.
Народно позориште Ниш – за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у области културе, а поводом 135 година постојања.
Српска књижевна задруга – за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у очувању националног и културног идентитета, а поводом 130 година постојања.
Сретењским орденом другог степена odlikovani su: Banka Poštanska štedionica a.d. Beograd – za naročite zasluge i postignute rezultate u javnim i privrednim delatnostima, a povodom 100 godina postojanja.
Новинско издавачко предузеће Компанија „Борба“ а.д. – за нарочите заслуге и постигнуте резултате у јавним и културним делатностима, а поводом 100 година постојања.
Сретењским орденом трећег степена odlikovani su: Klinika za pulmologiju Kliničkog centra Srbije – za naročite zasluge i doprinos u oblasti humanitarnih delatnosti, zdravstvenoj zaštiti i razvoju medicinske prakse.
Зоран Јанковић, градоначелник Љубљане у шест мандата – за нарочите заслуге у развијању и учвршћивању сарадње и пријатељских односа између Републике Србије и Републике Словеније.
Проф. др Владимир Обрадовић, редовни професор Медицинског факултета у пензији – за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у области медицинских наука.
Научни институт за ветеринарство Србије – за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у области ветеринарских наука, а поводом 95 година постојања.
Факултет музичке уметности Универзитета уметости у Београду – за нарочите заслуге у просветној делатности, културном и педагошком раду у области музичке уметности, а поводом 85 година постојања.
Економски факултет Универзитета у Београду – за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у високошколском образовању, научно истраживачком раду и развоју у области економије, а поводом 85 година постојања.
Историјски институт Београд – за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у области историјских наука, а поводом 75 година постојања.
Ватерполо клуб Партизан – за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у области спорта, а поводом 75 година постојања.
Орденом Карађорђеве звезде првог степена odlikovan je: Džon Kapelo, predsednik Fondacije Halijard – za naročite zasluge u očuvanju istorijskog nasleđa Srbije i kulture sećanja na Misiju „Halijard“.
Орденом Карађорђеве звезде првог степена odlikovani su posthumno: Dušan Duda Ivković, velikan jugoslovenske, srpske i evropske košarke, jedan od najuspešnijih evropskih trenera svih vremena – za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u oblasti javnih i sportskih delatnosti. Orden je primio sin Pavle Ivković.
Иван Тасовац, дугогодишњи директор Београдске филхармоније и бивши министар културе – за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у јавним и културним делатностима. Орден је примио брат Тома Тасовац.
Владимир Влада Величковић, један од најеминентнијих српских сликара – за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у области сликарства. Орден је примио син Вук Величковић.
Мирослав Лазански, дугогодишњи новинар, војни аналитичар и амбасадор – за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у области јавних делатности. Орден је примио син Александар Лазански.
Орденом Карађорђеве звезде другог степена odlikovani su: prof. Radmila Tonković, autorka izuzetne i jedinstvene svetske enciklopedije „Nebeske heroine sveta“ – za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u javnim i kulturnim deltanostima.
Умар Кремлев, председник Светске боксерске федерације и генерал Алексеј Рубежњој, начелник Службе безбедности председника Руске Федерације и виши посматрач Боксерског савеза Руске Федерације – за нарочите заслуге и промоцију боксерског спорта у Републици Србији.
Орденом Карађорђеве звезде трећег степена odlikovani su: Mujo Bajrović, legenda jugoslovenskog boksa, dvostruki osvajač bronzane medalje na evropskim prvenstvima – za naročite zasluge i promociju bokserskog sporta u Republici Srbiji.
Славиша Чуровић, позоришни и филмски глумац, дугогодишњи боксерски коментатор – за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у области јавних делатности
Станислав Јанковић, бивши џудиста, доживотни почасни председник Џудо савеза Кипарске Републике – за нарочите заслуге у јачању односа Републике Србије и Кипарске Републике у области спорта.
Senka Crevar, učiteljica srpskog jezika i kulture u OŠ „Gvozd“ u Vrginmostu i v.d. direktora biblioteke i čitaonice „Simo Mraović Gvozd“ –
za naročite zasluge i postignute rezultate za Republiku Srbiju u očuvanju kulturnog, etničkog, istorijskog i verskog identiteta Srba na Kordunu i Baniji.
Орденом заслуга за одбрану и безбедност првог степена odlikovan je posthumno: potpukovnik policije Veljko Radenović, komadant policije, jedan od najvećih junaka srpske policije u sukobima na Kosovu – za uzorno i časno izvršavanje dužnosti i zadataka u oblasti odbrane i bezbednosti. Orden je primio unuk Ilija Radenović.
Златном медаљом за храброст „Милош Обилић“ za ispoljenu izvanrednu hrabrost i delo ličnog herojstva odlikovani su posthumno: Milutin Dobrić, pripadnik specijalne jedinice MUP-a Smederevo, učesnik u sukobima na Kosovu. Orden je primio brat Novica Dobrić, kao i Slavko Jovičić, pripadnik Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske, poslanik u Parlamentarnoj skupštini BiH, zatočenik u sarajevskim logorima tokom ratnih sukoba devedesetih, potpredsednik Saveza logoraša Republike Srpske. Orden je primila ćerka Vedrana Mijović.
Златном медаљом за храброст „Милош Обилић“ odlikovan je: Knut Flovik Turesen, norveški istoričar, pisac i kapetan u vojsci Kraljevine Norveške – za ispoljenu izvanrednu hrabrost i delo ličnog herojstva.
Златном медаљом за заслуге odlikovan je: Džoni Dep, američki glumac – za izuzetne zasluge u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u oblasti filmske umetnosti i promociju Republike Srbije u svetu.
Златном медаљом за заслуге odlikovani su: Dobrivoje Tanasijević (Den Tana), istaknuti sportski radnik, glumac producent i ugostitelj – za izuzetne zasluge u javnim delatnostima i promociju Republike Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama.
Рам Бергман, израелски филмски продуцент – за изузетне заслуге у јавним и културним делатностима, посебно у области филмске уметности и промоцију Републике Србије у свету.
Вук Костић, српски позоришни, телевизијски и филмски глумац – за изузетне заслуге у јавним и културним делатностима, посебно у области глуме.
Међународни филмски фестивал „ФЕСТ“, Београд – за изузетне заслуге у културним делатностима, посебно у областима филмске уметности.
Удружење „Клуб студената технике“ – за изузетне заслуге и постигнуте резултате у јавним и културним делатностима.
Музеј жртава геноцида – за изузетне заслуге и постигнуте резултате у очувању сећања на жртве геноцида.
Златном медаљом за заслуге za izuzetne zasluge i postignute rezultate u oblasti preduzetništva odlikovani su:
Горан Јанковић, власник компаније ИНМОЛДПЛАСТ д.о.о. Пожега
Неби Анил, генерални директор „Теклас Аутомотив“
Златном медаљом за заслуге za izuzetne zasluge u javnim i privrednim delatnostima odlikovani su:
Термомонт д.о.о. Београд, који је изградио три ковид болнице.
Холдинг компанија памучни комбинат YУМЦО А.Д. Врање.
Златном медаљом за заслуге odlikovani su i:
АРЕНА Цханнелс Гроуп д.о.о. Београд – за изузетне заслуге у јавним делатностима посебно у области спортског информисања.
Александар Ракић, електро-инжењер енергетике у компанији Семенс Енергy Србије – за изузетне заслуге и постигнуте резулате у привредним делатностима, посебно у области енергетике.
Маја Ковачевић, мајка једанаесторо деце из села Врдила код Краљева – за изузуетне заслуге, исказану животну храброст и упорност.
Златном медаљом за заслуге za izuzetne zasluge i doprinos u sprovođenju aktivnosti na sprečavanju širenja zarazne bolesti kovid-19 odlikovani su:
проф. Др Борис Ђинђић, специјалиста интерне медицине у Универзитетском клиничком центру Ниш, начелник ковид стационара у Ковид болници Крушевац
Маја Радојчић, медицинска сестра на Институту за ортопедију Бањица
Златном медаљом за заслуге odlikovani su i:
др Катарина Костић, лекарка Хитне помоћи -за изузетне заслуге и посебно исказану хуманост у здравственој делатности.
dr Jasminka Vučković, direktorka Fonda solidarnosti za dijagnostiku i lečenje oboljenja, stanja i povreda dece u inostranstvu „Duša djece“ -za izuzetne zasluge u oblasti javnih,
humanitarnih i zdravstvenih delatnosti
проф. Др Предраг Ј. Марковић, српски историчар и политичар, директор Института за савремену историју – за изузетне заслуге у јавним и културним делатностима, посебно у области историјских наука.
проф. Др Љубомирка Кркљуш, професорка Правног факултета у Новом Саду у пензији, за изузетне заслуге у области јавне и просветне делатности.
Гојко Ђого, писац, есејиста и књижевни критичар – за изузетне заслуге и постигнуте резултате у области књижевности.
Златном медаљом за заслуге za izuzetne zasluge u javnim i kulturnim delatnostima odlikovani su:
Рајко Петров Ного, песник, есејиста, и књижевни. Медаљу прима супруга Љиљана Ного.
мр Никола Рацков, професор, пијаниста и радник у култури
Срђан Татић, један од оснивача Савета европске смотре српског фолклора дијаспоре и Срба у региону
Златном медаљом за заслуге odlikovani su i:
Загорка Балтић, за изузетне заслуге у хуманитарном раду и активизму у очувању српске заједнице у Глини.
Радмила Берић, за изузетне заслуге у области образовања и очувању културног, етничког, историјског и верског идентитета Срба у Далмацији.
Петар Петровић Пепи, представник Удружења старих српских ратника у Паризу – за изузетне заслуге у очувању културног и историјског наслеђа Србије, као и развијању и учвршћивању сарадње и пријатељских односа Републике Србије и Француске Републике.
mr Hiroši Jamasaki Vukelić, istaknuti prevodilac, novinar i pedagog za japanski jezik i
književnost – za izuzetne zasluge u kulturnim delatnostima i razvijanju prijateljskih odnosa između Republike Srbije i Japana.
Божидар Цекић, председник Савеза инвалида Србије – за изузетне заслуге у области јавних и хуманитарних делатности.
Златном медаљом за заслуге za izuzetne zasluge u humanitarnom radu, nesebičnu pomoć i dobročinstvo:
Петар Срнић, задужбинар који је одлучио да три стана у Београду тестаментом завешта Београдском универзитету
Милентије Младеновић, добротвор из села Кржинце који деценијама лично учествује у изградњи сеоске инфраструктуре.
Златном медаљом за заслуге odlikovani su i:
Верољуб М. Умељић, пчелар из Крагујевца, аутор више иновација које олакшавају рад у пчелињаку – за изузетне заслуге и допринос у развоју пчеларства.
Центар за развој Шајкашке Нови Сад, који је заслужан за пренос посмртних остатака Ђорђа Стратимировића у Србију – за изузетне заслуге у очувању културног и историјског наслеђа.
Fondacija „Zadužbina Dositej Obradović“ Beograd, zaslužna za negovanje i razvijanje prosvetiteljske tradicije Dositeja Obradovića – za izuzetne zasluge za Republiku Srbiju
i njene građane u kulturnoj i naučnoj delatnosti.
Удружење пензионера града Новог Сада – заизузетне заслуге и постигнуте резултате у области јавних делатности.
Zemljoradnička zadruga Azanja – za izuzetne zasluge u javnim delatnostima i uspešno
reprezentovanje zadružnog poslovanja u Srbiji.
Златном медаљом за заслуге za izuzetne zasluge i postignute rezultate u kulturnim delatnostima posebno u oblasti muzičke umetnosti odlikovani su posthumno:
Маринко Роквић, прослављени српски певач који је током своје вишедеценијске каријере снимио двадесет један албум, десетак сингл-плоча и неколико компилација.
Мерима Његомир, истакнута естрадна уметница, позната између осталог по томе што је први певач народне музике који је одржао концерт на Коларцу.
Златном медаљом за заслуге za izuzetne zasluge i postignute rezultate u kulturnim delatnostima posebno u oblasti glume odlikovani su posthumno:
Борис Комненић, српски глумац и првак драме Народног позоришта у Београду. Медаљу је примила мајка Ружа Комненић.
Дара Чаленић, српска позоришна, телевизијска и филмска глумица, препознатљива по улози Даре Павловић у филмском серијалу „Луде године“.
Ненад Ненадовић, истакнути филмски, телевизијски, гласовни и позоришни глумац, радио и ТВ водитељ.
Златном медаљом за заслуге odlikovani su posthumnoi:
Радован Бели Марковић, књижевник и вишеструко награђивани писац – за изузетне заслуге и постигнуте резултате у културним делатностима, посебно у области књижевности.
Мирјана Марић, модна креаторка, једна од најзначајнијих личности југословенске и српске модедруге половине двадесетог века – за изузетне заслуге и постигнуте резултате у области уметности.
Сребрном медаљом за заслуге za izuzetne zasluge u javnim delatnostima, posebno u oblasti novinarstva odlikovani su:
Вукица Лазовић, новинар Гласа Западне Србије и репортер Телевезије Пинк
Гвозден Николић, директор Гласа Западне Србије, оснивач Новинске агенције РИНА и репортер Прве српске телевизије
Сребрном медаљом за заслуге одликовани су и:
Раде Прелић, фотограф Тањуга већ 45 година – заизузетне заслуге у јавним делатностима, посебно у области фотографије.
Рајко Р. Каришић, уметнички фотограф, члан репрезентативних удружења уметника – за изузетне заслуге у културним делатностима, посебно у области уметничке фотографије.
др Радмила Михајловић, историчарка, преводилац, новинар и дугогодишњи дописник из Рима – заизузетне заслуге у јавним и културним делатностима.
Мира Ниношевић, музејска саветница, историчарка Народног музеја у Лесковцу – за изузетне заслуге у области културе и музејске делатности.
Централна свечаност обележавања Дана државности одржана је у Марићевића јарузи у Орашцу. У том месту је донета одлука о подизању устанка против Турака, а за вожда је изабран Карађорђе.
Извор: РТС, Т а н ј у г
