Светомир Арсић Басара: Уметник је најјачи када је нераскидивим нитима везан за корене свога народа

Изложба радова академика Светомира Арсића Басаре отворена је синоћ у Галерији Факултета уметности у Косовској Митровици.

Поставка, у виду фотографија, чији су аутори Угљеша Дапчевић и Ивана Томановић, обухвата радове једног од најзначајнијих аутора у историји српске савремене скулптуре.

Стварао их је у последњих шест деценија. Од мањег формата, па до монументалних, попут Споменика шарпланинском партизанском одреду на Брезовици, као и Споменика народним херојима Бори Вукмировићу и Рамизу Садику у Приштини.

У каталогу, израђеном за ову прилику, Светомир Арсић Басара, предочава младима, који желе да се баве вајарством, да услови нису пресудан фактор за успешан рад, већ стваралачки нагон који носимо у себи.

„Тај нагон је стална ватра која греје нашу љубав према скулптури“, каже овај уметник.

Вајар, ликовни педагог, теоретичар и академик Светомир Арсић Басара, рођен је у селу Севце, на падинама Шар-планине. Његове скулптуре представљају одговор на нашу ближу историју.

„Имао сам посебну привилегију да боравим у косовско-метохијском простору у коме се налазе коначишта духовних ветрова неземаљских сила и по којима се шире чудновати снови испредени од невидљивих нити српске историје. Ходао сам по том духовном бескрају и духовном пејзажу без одређених граница и ширина. Осетио сам култ Косова у срцу српског народа. У тој духовњ оази ницале су и расле моје скулптуре, сажимајући у себи сву мукотрпну херојску прошлост мога народа“, наводи Светомир Арсић Басара.

Младима препоручује да се држе свог тла.

„Уметник је најјачи када је нераскидивим нитима везан за корене свога народа. Уметник мора да се бори за своје националне особености и традиционалне вредности, јер само преко сопственог националног искуства и садржаја можемо да се укључимо у светску универзалну људску културу. Без националног идентитета, духа и карактера, нема ни аутентичног стваралачког духа“, поручује овај вајар.

Гордана Арсић Комљеновић, ћерка овог уметника, заједно са својим супругом, учествовала је у одабиру радова за ову изложбу. Каже да је порекло њеног оца утицало на опредељење у његовом стваралаштву. Веома је поносна на то што је била у прилици да одраста поред такве личности.

„Вероватно би свако био поносан да је имао прилику да проводи време са таквом особом која је препуна животне енергије и дивних упутстава шта треба стварно ценити у животу. Ценити праве вредности, а међу њима највећа вредност је уметност“, истиче.

Са овом изложбом, Факултет уметности, поводом обележавања 50 година постојања, званично почиње представљање својих радника који су некада били део њега.

Претеча овдашњег Факултета уметности заправо је Виша педагошка школа, где је Светомир Арсић Басара радио као професор. Касније је био декан Факултета уметности, односно тадашње Академије ликовних уметности, указује деканица Естер Милентијевић.

„Ова изложба је веома значајна за наш факултет, јер имате прилику да погледате приказ радова нашег колеге који је учествовао у оснивању нашег факултета. Он је први у низу наших колега који су поставили и те како добре темеље свима нама који данас радимо на факултету“, истакла је Милентијевић.

Изложба ће бити отворена до 11. априла.

Светомир Арсић Басара рођен је 1928. године у селу Севце, у Сиринићкој жупи, подно Шар-планине. Основну школу похађао је у Севцу, а нижу гимназију у Урошевцу. Школу за примењену уметност у Нишу уписао је 1948. године. Академију примењених уметности у Београду уписао је 1953, а дипломирао је марта 1958. На Вишој педагошкој школи у Приштини предавао је вајање и методику ликовног васпитања од 1962. Када је 1973. године основана Ликовна академија у Приштини почео је да предаје на Одсеку за вајарство. Пензионисан је 1995, у звању редовног професора.

Оснивач је Ликовне колоније у Дечанима. Иницирао је оснивање Клуба ликовних уметника Косова и Метохије 1958. године.

За редовног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1994. године.

Пише студије о скулптури, ликовне критике и приповетке. Живи и ради у Београду.

Извор: Радио Контакт Плус