Hronika028 18.03.2016

U  severnom delu Kosovske Mitrovice noćas je zapaljeno jedno vozilo a na drugom su izbušene gume, potvrdio je Tanjugu regionalni šef operative Kosovske policije Željko Bojić rekavši da u oba slučaja vlasnici vozila Srbi.

Bojić je rekao da su automobil mitrovačkih registarskih tablica izgoreo jutros nešto pre pet časova, a drugi automobil je oštećen odmah iza ponoći.

„Jutros u  04.53 policijskoj stanici u Mitrovici prijavljeno je da je u ulici Lole Ribara požar na putničkom vozilu folksvagen Bora, vlasnika kosovskog Srbina. Uviđajne ekipe su izašle na lice mesta, kao i vatrogasni inspektor, nakon čega će se znati  uzrok ovog požara“, rekao je Bojić.

Nakon kontakta sa nadležnim tužiocem, slučaj je okarakterisan kao oštećenje pokretne imovine.

Prema Bojićevim rečima, odmah iza ponoći kosovskoj policiji je prijavljen slučaj oštećenja putničkog vozila,čiji je  vlasnik takođe kosovski Srbin.

„U 00.02 prijavljen je slučaj policijskoj stanici Mitrovica sever da su u Ulici Čika Jovinoj ispred zgrade u kojoj živi oštećeno lice, kosovski Srbin,  izbušene tri gume na vozilu marke hjundai Tucson I da je na levoj strani vozila jedna ogrebotina12“, rekao je Bojić.

I ovde je izvršen uviđaj, kontaktiran je nadležni tužilac i takođe i ovaj slučaj je registrovan kao oštećenje pokretne imovine, dodao je Bojić.

Početkom marta u Kosovskoj Mitrovici zapaljen je zapaljen je automobil čiji je vlasnik Srbin, takođe, mitrovičkih registarskih tablica, a slučaj je okarakterisan kao podmetanje požara.

Izvor Tanjug

– Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić obišao je danas srpska sela i porodice u opštini Lipljan na centralnom Kosovu i tom prilikom rekao da Srbi na KiM nisu ostvarili svoja kolektivna prava, ali da će im država Srbija u tome maksimalno pomoći.

Đurić je u Gušterici nadomak Lipljana, rekao da Srbi na Kosovu i Metohiji nisu i neće biti raja, već slobodni ljudi koji su svoji na svome.

Đurić je ovo rekao reagujući na protivljenje pristalica kosovske opozicije da na Kosovu bude formirana još jedna opština sa srpskom većinom – Prilužje, naglasivši da ne može da razume kako neko može da demonstrira s ciljem da neko drugi ima manje prava.

Kako je rekao, bilo bi logično da razumni ljudi žele da podrže nekoga ko je preživeo niz neprijatnosti u prethodnih 15 godina, poput Srba u Prilužju i Plemetini, te da im omogući da imaju više prava.

U Gornjoj Gušterici, Đurić je obišao manji most na reci Oklapki koji je izgrađen sredstvima Vladine Kancelarije za KiM, u iznosu od 1,4 miliona dinara.

On je posetio i predškolsku ustanovu „Sunce“ u selu Donja Gušterica, koja funkcioniše uz materijalnu podršku Kancelarije za KiM.

Đurić je ispričao i da su na jednom od pregovračkih sastanaka u Briselu, kada je Vučić izašao iz prostorije kako bi telefonirao, on i ministar pravde Nikola Selaković bili prinuđenji da sprečavaju lidera jedne, kako je rekao, od većih stranka u Srbiji da ne pristine na sporazume koji nisu bili ni malo dobri, ni povoljni.

“Na sreću imali smo Vučića, da izađemo, objasnimo mu da se vrati u sobu, kaže svom kolegi – jel ovo tvoja privatna vlada, privatna država ili je tvoja stranka osvojila 60 odsto glasova na izborima pa možeš na taj način da odlučuješ i ukidaš Srbima njihove institucije”, naveo je Đurić.

Naravno, taj čovek je zaćutao i do tog štetnog dogovora nije došlo, već je dve nedelje kasnije došlo do neuporedivo boljeg dogovora, kazao je direktor Kancelarije za KiM.

“Aleksandar Vučić je imao hrabrosti da kaže ljudima koji su sedeli u našim redovima i ljudima koji su sedeli sa druge strane pregovaračkog stola i ljudima koji su sedeli u čelu stola: “Ne dam srpska prava na Kosovu i Metohij” i zato ćemo 24. aprila  svi ujedinjeni izaći i podržati listu “Srbija pobeđuje”, rekao je Đurić.

Izvor Tanjug

Predsednik Odbora za pomoć Srbima Kosova i Metohije Milorad Arlov uručio je juce  zahvalnice za podršku humanitarnom radu načelniku opštine Gradiška Zoranu Latinoviću i direktorima osnovnih škola „Petar Kočić“, „Vasa Čubrilović“ i „Danilo Borković“, koje su prethodnih godina bile domaćini boravka dece sa Kosmeta u Gradišci.
Arlov je zahvalio načelniku, direktorima, nastavnicima i svim porodicama koje su ugostile decu sa Kosmeta, te izrazio nadu da će dobru saradnju imati i ubuduće.

„Srpskoj djeci i Srbima na Kosovu i Metohiji pomoć Republike Srpske je neophodna, za podršku u njihovoj borbi za opstanak“, rekao je Arlov.

On je naveo da već pet godina Odbor organizuje dolazak dece sa Kosova i Metohije u Republiku Srpsku, te naglasio da osim toga organizuje i humanitarne akcije za pomoć porodicama i deci na Kosmetu.

Arlov je istakao da je jucerasnji dan, 17. mart, Srbi na Kosovu i Metohiji doživljavaju kao jedan od najtežih datuma u srpskoj istoriji, jer je tog datuma 2004. godine bio pogrom srpskog naroda na Kosmetu.

Načelnik opštine Gradiška Zoran Latinović rekao je da će deci sa Kosmeta u Gradišci ove godine domaćin biti Osnovna škola „Mladen Stojanović“ u Gornjim Podgradcima.

„U realizaciji ovog projekta opština Gradiška će i ove godine obezbijediti prevoz učenika i boravak njihovih nastavnika i staratelja u Gradišci, te skromne poklone“, naveo je Latinović.

On je rekao da Srbi na ovim prostorima znaju šta su ratne strahote i vrednost slobode i iskazuju solidarnost Srbima na Kosmetu.

Direktor Osnovne škole „Petar Kočić“ u Novoj Topoli Radivoj Popović rekao je da je oko 50 mališana sa Kosova i Metohije prošle godine, od 22. do 28. avgusta, gostovalo kod porodica dece iz ove škole.

On je istakao da je to bilo prijatno druženje i da su sklopljena mnoga prijateljstva.

„U razgovoru sa djecom čuo sam dosta potresnih priča o njihovom načinu života i neshvatljivo je da u 21. vijeku Srbi na Kosovu i Metohiji žive u enklavama. Osim svih progona i patnji, uspjeli su da očuvaju nacionalni identitet, što je vrijedno divljenja“, naglasio je Popović.

Više od 400 najboljih učenika sa područja Kosova i Metohije od 20. do 27. avgusta boraviće u Republici Srpskoj.

Izvor RTV Kiss

Proteklog vikenda  KK Trepca  igrala je kao gost  protiv  KK Pozarevac, ovaj mec se zavrsio porazom Trepce. Domacin je slavio rezultatom 81:57.  KK Trepca je trenutno druga na tabeli druge muske regionalne grupe sa 14 pobeda I 4 poraza.

Narednu utakmicu 19-og kola muske regionalne lige, KK Trepca iz Kosovske Mitrovice igra danas od 18 h u sali OS  ” Branko Radicevic”  protiv  do sada neporazene ekipe KK Radnickog iz Kragujevca.

Izvor RTV Kiss

Kako saznajemo od direktora apotekarskih ustanova Dragana Rakica,danas je jedna  kolicina lekova  pristigla I sada je dostupna  svim korisnicima u apoteci  “Ibar”. Prema njegovim recima drugi deo isporuke bice obavljen u pondeljak 21.03.2016. godine do 11 casova , pa ce svi gradjani moci nakon toga da preuzmu svoje lekove. Nadlezni  smatraju da ce ovo biti dovoljna kolicina lekova za period od dva meseca.

Izvor RTV Kiss

Kako saznajemo  od nadleznih iz Poste u Kosovskoj Mitrovici  danas je vrsena isplata socijalne pomoci za sve korisnike koji su to pravo ostvarili, a prema recima gospodina Sulkica, direktora Poste u Kosovskoj Mitrovici, sutra 19.03.2016. ce biti vrsena isplata decijeg dodatka.

Izvor RTV Kiss

 

 

 

Nagrada Fipresci Srbija za najbolji domaći film u 2015. godini pripala je ostvarenju „Ničije dete“ producentske kuće Art and Popcorn a nagrađen je i reditelj i scenarista filma Vuk Ršumović za najbolji scenario, kao i glavni glumac Denis Murić, kome je priznanje za najbolju mušku ulogu dodeljeno i za lik Baškima u filmu „Enklava“.

– Ovom nagradom zaokružili smo krug započet pre dve godine sa prvim priznanjima na Filmskom festivalu u Veneciji. Radujem se što ćemo zajedno stvarati još bolje filmove – kazao je na jučerašnjoj dodeli nagrada u Muzeju Jugoslovenske kinoteke producent Miroslav Mogorović.

Vuk Ršumović je, prema rečima njegove supruge Ane Tomoviću, koja je umesto Ršumovića preuzela nagradu, trenutno u Gentu, gde radi na razvoju scenarija za novi film.

Nagrada filmskih kritičara i novinara za najbolju režiju pripala je Goranu Radovanoviću za film „Enklava“, koji nije prisustvovao jučerašnjoj dodeli jer i dalje promoviše svoje ostvarenje o životu pripadnika srpske zajednice na Kosovu. Priznanje za najbolju glumicu uručeno je Jeleni Đokić za ulogu Eme u filmu „Smrdljiva bajka“.

– Ova nagrada je po drugi put u mojim rukama (Đokićeva je nagrađena 2012. za film „Kako su me ukrali Nemci“, prim. M. K.). Nadam se da ću sledeći put kada budem bila angažovana na filmu dobiti i muški honorar – kazala je kroz osmeh glumica.

Priznanje za najbolju montažu pripalo je Andriji Zafranoviću za filmove „Enklava“ i „Bićemo prvaci sveta“, dok je za najbolju fotografiju nagrađen Milan Tvrdišić. Autor najbolje filmske muzike je Milan Đurđević za ostvarenje „Panama“, a najboljeg kostima Vesna Teodosić za naslov „Za kralja i otadžbinu“. Priznanje za najbolju scenografiju pripalo je Jeleni Sopić za filmove „Bićemo prvaci sveta“ i „Ničije dete“.

U konkurenciji za nagrade bila su sva ostvarenja iz prošlogodišnje produkcije: „Ničije dete“, „Enklava“, „Amanet“, „Jednaki“, „Za kralja i otadžbinu“, „Pored mene“, „Bez stepenika“, „Porodica“, „Destinacija Serbistan“, „Panama“ i „Bićemo prvaci sveta“.

Nagrade za životno delo posthumno su uručene porodicama nedavno preminulih filmskih kritičara, stručnjaka i članova Fipresci Srbija Nebojše Popovića i Borislava Stanojevića.

Najbolji strani film prikazan tokom 2015. u srpskim bioskopima i na festivalima, prema oceni filmskih kritičara i novinara jeste argentinski omnibus „Divlje priče“ u režiji Damiana Szifrona, distributerske kuće MCF MegaCom Film.

Nagrade Fipresci Srbija uručene su po 21. put, a dodela je počela minutom ćutanja povodom smrti legendarnog glumca Dragana Nikolića.

Izvor Danas.rs

Zavod za zastitu prirode Srbije tradicionalno, već više godina, obeležava Dan šuma 21. Mart, sa namerom da podseti na značaj i korist šuma, ali i na neophodnost njihove zaštite i očuvanja kao dragocenog prirodnog resursa.

Obeležavanje Svetskog dana šuma pokrenula je Generalna skupština evropske konfederacije poljoprivrede još 1971. godine, kada je Organizacija UN za hranu i poljoprivredu – FAO, prihvatila ovu inicijativu, smatrajući da će se time doprineti jačanju uverenja najšire javnosti o značaju šuma i njenoj vrednosti i ulozi za čoveka – zaštitnoj, proizvodnoj i rekreativnoj. Za obeležavanje simbolično je odabran 21. mart, prvi dan proleća, u znak buđenja prirode i vegetacije, ali i kao znak novog početka, večitog obnavljanja života.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 2012. godine usvojila Rezoluciju kojom je 21. mart proglašen za Međunarodni dan šuma. Odlučeno je da se ovaj datum ubuduće obeležava svake godine počev od 2013, u cilju jačanja svesti javnosti o neophodnosti održivog upravljanja, zaštite i održivog razvoja svih tipova šuma u korist sadašnjih i budućih generacija.

izvor  Zavod za zastitu prirode Srbije