U Skupštini Kosova samo desetoro Srba

Kosovska Mitrovica – Na vanrednoj sednici Centralne izborne komisije (CIK) u petak uveče u Prištini potvrđeni su rezultati vanrednih parlamentarnih kosovskih izbora koji su održani 8. juna, pa će tako u kosovskom parlamentu sedeti samo deset srpskih poslanika, s obzirom na to da je i Vrhovni sud Kosova odbio žalbu „Srpske liste” koji su smatrali da im pripada još šest mandata, na osnovu pređenog cenzusa.

Naime, u parlamentu Kosova ima 120 poslaničkih mesta, od čega je 20 zagarantovano za predstavnike nacionalnih manjina, od toga 10 za Srbe. Budući da je prešla cenzus od 5,3 odsto, „Srpska lista” smatra da je stekla pravo da uđe u ravnopravnu raspodelu preostalih 100 skupštinskih mandata.

Nenad Rikalo, član CIK-a, za „Politiku” kaže da je Vrhovni sud Kosova, kao i prethodno Panel za žalbe i predstavke Kosova, odbio žalbu „Srpske liste” naglašavajući da oni ne mogu da razmatraju ove žalbe i da to nije u njihovoj nadležnosti. Sledeća instanca kojoj će se žaliti „Srpska lista” je Ustavni sud Kosova, ali ovoj instituciji mogu da se obrate tek pošto budu formirane Skupština Kosova i kosovska vlada.

– Kosovska skupština će najverovatnije biti konstituisana do 4. avgusta – kaže za „Politiku” Rikalo, uz podatak da najmanje jedanaest poslanika mora da glasa kako bi ova žalba bila usvojena u Skupštini. Ostaje otvoreno pitanje ko će se prikloniti „Srpskoj listi” i dati svoj glas kako bi ova lista mogla da ostvari pravo, kako tvrde, na osnovu Zakona o opštim izborima, s obzirom na to da „u toku samog izbornog procesa Zakon nije ispoštovan, a CIK je doneo odluku mimo Skupštine i na svoju ruku, pa je lista ostala uskraćena za još šest poslaničkih mesta”.

„Politika” nezvanično saznajeda će Evropska unija izvršiti pritisak na prištinske političare da i Skupština i vlada budu formirane što pre, imajući u vidu da je zakonski rok za to 60 dana.

Rikalo kaže da ukoliko i Ustavni sud ne bude doneo pozitivnu odluku na žalbu „Srpske” da će se o ovom pitanju razgovarati u Briselu.

I Vladeta Kostić, predsednik Građanske inicijative „Srpska”, za „Politiku” kaže da će krajnja instanca očigledno biti Brisel.

– U Briselu ćemo razgovarati o zakinutim mandatima jer na osnovu 38.199 glasova „Srpska lista” je na izborima 8. juna prešla cenzus od 5,3 odsto i samim tim stekli smo pravo da uđemo u ravnopravnu raspodelu 100 mandata,koje sada dele albanske političke grupacije. Očigledno da će EU morati da se detaljnije pozabavi ovim pitanjem jer ćemo na sto staviti sve argumente koji govore u prilog „Srpskoj listi”, ali ćemo posebno naglasiti, što je i činjenica, da je radna grupa CIK-a u toku samog izbornog procesa promenila zakon i donela odluku da ne uđemo s Albancima u ravnopravnu borbu za preostala poslanička mesta. Tada je odlučeno da mi, Srbi, za jedan mandat pored onih 10 zagarantovanih moramo da osvojimo čak 70.000 glasova – navodi za „Politiku” Vladeta Kostić, uz naglasak da u Zakonu o opštim izborima doslovce stoji da u izbornoj trci za 100 poslaničkih mesta „ravnopravno učestvuju Albanci i ostale zajednice”.

Kostić podseća i da su Srbi u ovom izbornom procesu ostali i bez rezervisanih mesta koja su Srbi svojevremeno dobijali na osnovu određenog broja osvojenih glasova i izlaznosti, što im je u međuvremenu ukinuto.Mada je prethodnoj garnituri srpskih poslanika Hašim Tači obećao da će im biti naknadno vraćena rezervisana mesta, to nije učinjeno, a Priština se u međuvremenu „dosetila pa je čak uvela i poseban cenzus od 10 odsto za srpsku zajednicu”.

– Mi imamo – tvrdi Kostić – apsolutno pravo da se žalimo prvo Ustavnom sudu Kosova a onda i da o ovom pitanju raspravljamo u Briselu i da naglasimo da je ovakav potez Prištine u samom izbornom procesu bio diskriminatorski i da je to bilo pravno nasilje ne samo od Centralne izborne komisije već i od albanskih političara u Prištini.

Međutim, za razliku od Rikala i Kostića, Fatmir Šeholi, politički analitičar iz Prištine, za „Politiku” tvrdi da su „Srbi ostali bez rezervisanih mesta jer su verovali Hašimu Tačiju, premijeru kosovske vlade, da će im naknadno odobriti ta mesta, pri čemu ih je on izigrao”, ali i da Zakon o opštim izborima uopšte ne precizira da Srbi sa 5 odsto pređenog cenzusa mogu da računaju na dodatna mesta u parlamentu. Kako za naš list naglašava, „nije tačno da je CIK jači od zakona i Skupštine Kosova pa, prema tome, Srbi mogu da se žale i Ustavnom sudu, ali će žalba biti ili odbijena ili će odgovor biti negativan”.

– S pređenim cenzusom od oko 5,3 odsto „Srpska lista” je jedino mogla da računa na osnovu Zakona o raspodeli mesta unutar 10 zagarantovanih. U ovom slučaju, s tim brojem osvojenih glasova ona je dobila devet mandata, a nisu tačne tvrdnje srpskih političara, a ni Beograda, da su im ukinuti mandati na osnovu osvojenog broja glasova. Srbi jesu prevareni, ali od strane Hašima Tačija koji im je 2011. godine obećao da će u novi zakon ubaciti član koji definiše rezervisana mesta. Uostalom, i tada, kada je u Skupštini glasano da se iz Ustava izbriše član 148 koji definiše rezervisana mesta, Srbi su dali podršku tadašnjem premijeru. Prema tome ne vidim ko koga tu zamajava – izričit je za „Politiku” Fatmir Šeholi, koji još navodi da su Srbi dobili više nego što im na osnovu glasova pripada, imajući u vidu da je, recimo, Fatmir Ljimaj, s pređenim cenzusom od 6 odsto, dobio samo 6 mandata, dok „Srpska” s ukupno osvojenih 53.000 glasova na Kosmetu ima čak 10 mesta u parlamentu.

Vulin pobedio Vučića na Kosovu

U kosovskom parlamentu, koji ima 120 poslanika, sedeće i 10 do sada javnosti potpuno nepoznatih Srba, od kojih je na izborima šest izabrano južno od Ibra, a četiri sa severa Kosova, i to svi iz opštine Leposavić. Od devet članova „Srpske”, pet ih je iz Pokreta socijalista koji vodi Aleksandar Vulin, četiri je iz Samostalne liberalne stranke Slobodana Petrovića, donedavnog zamenika premijera Hašima Tačija, dok deseti srpski poslanik, Nenad Rašić, dolazi iz Progresivne demokratske stranke.

Veliko iznenađenje među srpskim parlamentarcima izazvala je činjenica da je Pokret socijalista ubedljivo pobedio i istisnuo kandidate Srpske napredne stranke, što mnogi tumače da je Vulin „pobedio” Vučića, bar kada je u pitanju Kosovo i Metohija.

Najviše glasova na izborima 8. juna dobili su Velimir Rakić iz Leposavića, zatim Bojan Mitić iz Čaglavice, Slavko Simić, Milka Vuletić i Milena Vulićević, svi iz Leposavića i svi su iz Pokreta socijalista, dok je šesti na listi Slobodan Petrović, zatim Saša Milosavljević, potom Jelena Bontić i Jasmina Živković, svi liberali, od kojih je poslednje troje iz Štrpca (dok Petrović dolazi iz Gračanice). Deseti poslanik Nenad Rašić javnosti je poznat kao službenik kosovske vlade.