Породице ухапшених Срба на Мердару: Жеља за завичајем обојицу је вукла у Исток на КиМ

Жеља за родним крајем и местом где је рођен и где је живео вукла је често и њега да обиђе своју родну груду и имање, кажу чланови породице Момира Пантића, повратника из Истока, ухапшеног у петак на административном прелазу Мердаре за наводни ратни злочин на КиМ. Да се Жарко Зарић осећао кривим за било шта, сасвим сигурно не би долазио на своје Косово и Метохију, кажу повратници у Љубожди код Истока.

“Често је знао да дође на Космет и да се јави да је на свом имању, али смо у петак из медија чули вест о његовом хапшењу на административном прелазу Мердаре. Од расељеништва 1999. године одлазио је безброј пута, јер је био и у Комисији за нестала лица”, кажу за “Новости” чланови породице Пантић, док га пријатељи и познаници описују као поштену и праведну особу, али и да је сам био често на мети неправди, што, како указују, показује и ово хапшење.

Основни суд у Приштини одредио је једномесечни притвор и Жарку Зарићу из Љубожде код Истока, такође, оптуженом за наводни ратни злочин у општини Исток током рата на Косову и Метохији 1998, односно 1999. године.

“Да је осећао било какву кривицу или страх од могуће освете Албанаца, Жарко се савим сигурно не би враћао из расељеништва у свој крај, нити би храбрио остале повратнике да истрају у повратку”, кажу о Зарићу повратници из овог метохијског села, који напомињу да управо то што је желео да буде свој на своме, може бити његова највећа „кривица“.

Повратници у Љубожди код Истока за „Новости“ кажу да је Зарић најзаслужнији за повратак и да су у обнови још две српске куће, укупно 17.

“На сеоској литији буде нас и до стотину, а земљу не продајемо, што је све супротно од очекивања комшија Албанаца”, кажу и додају да Зарића, као бившег полицајца, сви поштени Албанци јако поштују, поготову у рејону у којем је радио.

Зарић је говорио и по повратку у родни крај 2017. године, од када је почео да обнавља живот од почетка, да нема намеру да одлази са Косова и Метохије. Уз помоћ тадашњег Министарства за повратак саградио је кућу, а његовим стопама кренуло је још петнаестак повратника.

“Нигде не постоје лепши ваздух, вода и поглед него овде у Љубожди и то нас је све вукло да се вратимо”, говорио је Жарко за „Новости“ приликом једне од посета овом повратничком селу пре неколико година.

Срби, који истичу да је посебно иритантна пасивност међународне заједнице која немо и прећутно посматра хапшења нашег народа на КиМ, кажу да им је јасно да од Албанаца не могу очекивати ништа боље, поготову што режим Аљбина Куртија свој опстанак на власти покушава да одржи нападима и хапшењем Срба, како на северу КиМ тако и у остатку покрајине: “Ухапшени Пантић је безброј пута већ долазио на КиМ и могао је бити ухапшен било када, док Зарић већ шест година живи у свом селу. Једноставно, приштинске власти желе да терор над Србима наставе и да тако очувају власт”.

Браниоци адвокати Пантића и Зарића, Небојша Влајић и Дејан Васић, најављују подношење жалбе Апелационом суду Косова и истичу да је упркос њиховом предлагању других алтернативних мера, суд одредио меру притвора због могућег бекства.

“Предложили смо бројне алтернативне мере, од кућног притвора до предаје личних докумената па чак и јемства, али суд за сада није о томе одлучивао”, – истакао је адвокат Влајић нагласивши да је одређивање једномесеченог притвора Србима који се хапсе због наводног ратног злочина мера која се понавља из предмета у предмет.

Зарићев адвокат Васић истиче наду да ће Апелациони суд имати више слуха и да ће уважити њихове жалбе на одређивање мере притвора.

После Зарићевог хапшења, Канцеларија за Косово и Метохију, саопштила је да по опробаном механизму застрашивања, Приштина хапси Србе под изговором за наводни ратни злочин и унапред им пресуђује и на тај начин им шаље недвосмислену поруку да на својим вековним огњиштима нису ни добродошли ни пожељни.

Извор: Новости