Смена у Белој кући, талас промена се прелива на ЕУ – како би Србија то могла да искористи

Смена у Белој кући, талас промена се прелива на ЕУ – како би Србија то могла да искористи
После смене у Белој кући, талас промена преко Атлантика, прелиће се на европске земље. Са чела Немачке одлази Ангела Меркел што би, како многи претпостављају, Емануел Макрон искористио за јачање утицаја Француске. Како ће Србија искористити те геополитичке промене?

„Највероватније ће они имати најближи однос са новом америчком администрацијом од свих земља у Европи“, казао је председник Александар Вучић.
Најпре та оцена може да се чита у томе да је један од најближих сарадника Џозефа Бајдена француски ђак. Наиме, државни секретар за спољне послове Ентони Блинкен дуго је живео у Паризу. Осим што одлично говори француски, исто толико познаје и прилике у тој земљи.

Наруку Емануелу Макрону не иду само блиски односи. Ускоро са чела Немачке одлази после 16 година Ангела Меркел. Као њени могући наследници виде се центриста Армин Лашет и Маркус Зедер из Баварске.

„Њих двојица су сада опција да буду нови канцелари у случају да та коалиција ЦДУ ЦСУ добије доста гласова. То су људи из западне Немачке значи који имају више осећаја за европске послове и ту Макрон чека своју прилику“, наводи Слободан Зечевић са Института за европске студије.

Посвећеност јачању трансатлантских односа кроз НАТО, а у контексту америчког партнерства са Унијом, тако је сублимирао главну тему телефоном француски председник са америчким колегом. Каже још и да деле ставове о кризама, али исто гледају и на међународну безбедности.

„Председник Бајден и председник Макрон деле заједнички поглед на свет тај глобалистички поглед где либерална демократија представља најбољи решење за сваки политички систем у Европи, али и кроз цео свет. Ипак, имају велике изазове зато што такође деле мишљење да је либерална демократија на удару и да је угрожена због пораста популистичких и националистичких покрета у чланицама ЕУ и у самој Америци. Али исто тако морају да поврате поверење грађана у тај систем“, сматра Обрад Кесић, аналитичар из САД.

У години када председава Унији, Макрону 2022. истиче председнички мандат. До тада, сматрају познаваоци прилика, могао би да покуша да заокружи геополитички биланс. Јачање савезништва Француске и САД, реформе унутар саме Уније које би је учиниле отпорнијом на кризе, намеће питање – колико ће се промене прелити на Србију, чији је Француска традиционални пријатељ.

„Када је дошло до тензије између Грчке и Турске, Француска је подржала чланицу Уније Грчку. Француска жели да ојача тај свој војни утицај у ЕУ. Она прави партнерства, ту је пре свега Грчка, видели смо председника Вучића где најављује да би могло да дође до сарадње са Французима о наоружању“, истиче Зечевић.

„Најава доласка Макрона у Србију на јесен и потписивања низа уговора показује да ће Француска наступати са озбиљним економским пројектима и инвестицијама што даје значај и оријентацији да се врати на овај простор“, напомиње каријерни дипломата Зоран Миливојевић.

Државе углавном не откривају планове и тактике, тако на питање о даљим евроинтеграцијама Србије, а у контексту утицаја Француске одговара ресорни министар. Никола Селаковић потврђује да је на столу у Јелисејској палати била тема наставак европског пута Србије, подсећа и да је Србија прва прихватила нову методологију која је дошла из Париза.

ИЗВОР РТС

You may also like...